„Данас постајемо све више свесни да постојећи модел економског раста неминовно води опадању продуктивности рада, уз недовољан број нових радних места. Овакав модел неодржив је и из угла животне средине и социјалних трошкова: раст сиромаштва услед превисоких трошкова за храну и енергенте, који посебно погађају најсиромашније слојеве становништва“, рекла је министар пољопривреде и заштите животне средине проф. др Снежана Богосављевић Бошковић у свом уводном обраћању данас на првом међународном сајму „Зелена економија“.
Министар Богосављевић Бошковић је подсетила да је кроз Стратегију зеленог раста, који је усвојила Европске организације за сарадњу и развој упућен својеврсни позив владама да хармонизирају раст и одрживост. Ова стартегија, има за циљ постизање економског раста и развоја кроз финансирање јавних добара, унапређење конкурентности, развој и трансфер зелених технологија, уз спречавање еколошке деградације, губитка биодиверзитета и неодрживог коришћења природних ресурса.
„Република Србија је на Конференцији у Риу, представила сопствену Студију о достигнућима и перспективама на путу ка зеленој економији и одрживом развоју. У Студији су приказани потенцијали три кључна сектора за транзицију ка зеленој економији у контексту одрживог развоја: обновљиви извори енергије, енергетска ефикасност и одржива органска пољопривреда“, рекла је министар.
Богосављевић Бошковић је нагласила да зелена економија у Србији има потенцијала и да су то показали управо привредници кроз примере својих пројектних активности наведених у посебном поглављу Студије. Уштеде нису само финансијске природе, већ што је још битније доприносе успостављању система одрживог коришћења природних ресурса и добара, доприносе реализацији концепта одрживог развоја. Зелена економија представља својеврсно средство које обједињује све такве стратешке могућности. „Зелена економија“ подразумева дугорочно, свако улагање у сировинску и енергетску ефикасност, у смањење штетних емисија, у замену фосилиих горива енергијом из обновљивих извора, као и смањење трошкова производње, већу конкурентност на све захтевнијем тржишту и одрживи економски раст.
„Концепт зелене економије посебно истиче развој рециклажне индустрије у Републици Србији у контексту очувања ресурса и отварања нових радних места. Нова законска регулатива обезбедила је предуслове да се отпад сагледава у потпуности као ресурс, а не искључиво као еколошки проблем. Чињенице указују да чак 60 одсто отпада, који се у претходном периоду одбацивао, може бити поново искоришћен у процесу рециклаже. У садашњим условима, процењује се да се у Србији рециклира од 10% до 15% отпада“, казала је министар пољопривреде и заштите животне средине.
На крају министар Богосављевић Бошковић је закључила да садашњи систем финансирања заштите животне средине не обезбеђује у довољној мери ефикасно функционисање система заштите животне средине, нарочито управљање посебним токовима отпада у складу са захтевима ЕУ, као и да је неопходно извршити ревизију поглавља „Финансирање заштите животне средине” у Закону о заштити животне средине у правцу оснивања Зеленог фонда заштите животне средине Републике Србије, као једног од кључних механизама финансирања заштите животне средине у Републици Србији. Желим да истакнем да је Министарство финансија показало пуно разумевање те да на основу тога, сви заједно можемо да очекујемо да ће током ове године доћи и до реуспостављања овог Фонда.
Циљ сајма Зелена економија је био да на једном месту представи све институције, компаније и међународне организације, који су укључени у развој економски одрживог система заштите животне средине. Главне теме сајма биле су инвестиције у инфраструктуру, као један од предуслова за суштински развој зелене економије у Србији, нови законски оквир у области зелене економије у Србији, питање инвестиција у нове депоније или у рециклажне центре и енергетска постројења за спаљивање нерециклабилног отпада, могућности даљег раста рециклажне индустрије у Србији и многе друге.
Одштампајте чланак
