ИПАРД III Финансијски споразум између Владе Републике Србије и Европске комисије, којим су опредељена бесповратна средства која Европска унија додељује Србији у сектору пољопривреде у износу од 288 милиона евра, свечано је данас у Мионици министру пољопривреде, шумарства и водопривреде др Александру Мартиновићу и министру за европске интеграције проф. др Тањи Мишчевић уручио амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Републици Србији Њ.Е. Емануеле Жиофре.

Том приликом, претходно уручењу споразума, министар Мишчевић и амбасадор Жиофре су, у присуству министра Мартиновића, симболично потписали документ којим потврђују своју посвећеност испуњењу заједничких циљева који су предвиђени споразумом и посвећеност напретку Републике Србије у сектору пољопривреде.

Ово је уједно био повод да министри Мартиновић и Мишчевић и амбасадор Жиофре обиђу газдинство корисника ИПАРД II програма Срђана Милетића у селу Толић, у Мионици.

„У оквиру ИПАРД III програма нова бесповратна средства која Европска унија опредељује Србији у сектору пољопривреде увећана су за око 65 одсто у односу на ИПАРД II програм и оваква подршка изузетно је значајна и за нашу државу и за наше пољопривредне произвођаче. Ми смо већ започели спровођење ИПАРД III програма расписивањем јавних позива, а интересовање корисника широм земље је велико, што показује број поднетих захтева. Срђан Милетић представља прави пример корисника ИПАРД II програма и управо због оваквих образаца добре праксе Министарство пољопривреде и држава Србија континуирано раде на обезбеђењу могућности за унапређење пољопривредне производње и развој српског аграра. Уверен сам да ћемо једнако успешне примере имати и кроз нови ИПАРД III развојни програм”, истакао је министар Мартиновић и додао да ће, уз национално кофинансирање и приватни допринос корисника, подршка кроз ИПАРД III износити скоро 600 милиона евра вредности инвестиција у руралним подручјима Републике Србије. Он је даље навео да је кроз ИПАРД III програм подршка потенцијалним корисницима доступна кроз четири мере, те посебно нагласио да се у наредном периоду очекује и акредитовање нове три мере.

            Осврнувши се на циљ председника Републике Александра Вучића, целокупне Владе Србије и Министарства пољопривреде да се кроз различите мере подршке омогући пољопривредним произвођачима, а посебно младим пољопривредницима да остају на селима, у својим родним крајевима и да ту граде свој живот, породицу и посао, министар Мартиновић је, с тим у вези, изразио могућност да држава помогне Срђану Милетићу, који производи око  300.000 пилића годишње, да изгради своју кланицу, како би своје прерађене производе могао да пласира у велике трговинске ланце како у Србији, тако и ван њених граница, а уједно допринесе и напретку општине Мионица.

            Нагласивши да је интенција државног врха да појача домаће прерађивачке капацитете, министар је објаснио да се више од 70 одсто домаћих пољопривредних и прехрамбених производа извози на тржиште ЕУ, као и на друга велика тржишта, а да су српским произвођачима захваљујући председнику Вучићу отворена велика европска и светска тржишта, што је, како је рекао, огромна развојна шанса.

            „Посвећени смо стварању онога што се зове прехрамбени суверенитет, а што подразумева да производимо довољно квалитетне хране за наше грађане, али и за извоз, а да, са друге стране што мање зависимо од увоза. Подаци показују да последњих година имамо дисбаланас између производње ратарских култура и сточарства, две главне гране наше пољопривреде. Нажалост дуги низ година се суочавамо се са падом броја грла, нарочито говеда и свиња. Због тога, додатне напоре улажемо у подизање сточног фонда, радимо на томе да више инвестирамо у нове објекте, да више помажемо људима у куповини нових грла, да имамо нове прерађивачке капацитете и да те производе извозимо, јер је то једини начин да смањимо увоз меса, млека и млечних производа, а само ако сви заједно будемо радили и међусобно сарађивали, обезбедићемо и прехрамбени суверенитет ком тежимо“, закључио је министар Мартиновић.

            Министар Мишчевић изјавила је да је ИПАРД III намењен директно пољопривредним произвођачима.

„Конкретно, правним и физичким лицима у регионима Београда, Војводине, Шумадије, западне, јужне и источне Србије, који ће моћи да набаве опрему и машине, да граде или обнављају пољопривредне објекте – како би и тиме достигли европске стандарде у области хигијене, безбедности хране, добробити животиња и заштите животне средине, да унапређују своју производњу и способност и капацитете за прераду, како би производе пласирали на тржиште ЕУ. Овај програм је и припрема за коришћење многоструко већих европских фондова, који ће домаћим пољопривредним произвођачима и прерађивачима бити доступни ступањем Србије у чланство ЕУ“, објаснила је Мишчевић.

Амбасадор Жиофре истакао је да Европска унија брине о српским пољопривредницима и да ради на томе да их подржи, те обезбеди да, када Србија постане чланица ЕУ, српски пољопривредници постану пољопривредници ЕУ који могу да буду конкурентни и допринесу пољопривредном сектору Европске уније.

„Ово значајно финансирање од 288 милиона евра у виду донације омогућиће пољопривредницима, прерађивачима и руралним заједницама да се суоче с изазовима, побољшају своју конкурентност на тржишту и унапреде рурални развој у области попут туризма. Средства из ИПАРД програма су знатно повећана, што одражава посвећеност ЕУ овим циљевима, јер на Србију гледамо као на будућу чланицу ЕУ. Србија ће морати да добро искористи ова средства и повећа своје капацитете за апсорпцију како би на најбољи начин искористила фондове. Ово је велики подстицај за пољопривреду Србије! И знатно више него пре! Зато желим да охрабрим све пољопривреднике да се пријаве за ова средства. ЕУ је за вас обезбедила могућности“, навео је Жиофре.

Корисник Срђан Милетић навео је да се у оквиру ИПАРД програма пријавио за подстицај за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава – Шести јавни позив за Меру 1 сектор месо, те да је оствариоправо на Изградњу објекта за тов и смештај живине, као и опреме за вентилацију, храњење и напајање животиња, чиме је, како каже, унапредио производњу и постао конкурентан.

„Без подршке ИПАРД програма у овом тренутку тај пројекат не бих могао да реализујем. Оваква подршка изузетно је значајна за нас произвођаче и позивам све заинтересоване пољопривреднике да на мом примеру виде да ИПАРД није компликован, како многи мисле, да се могу вратити велики уложени износи и да је ово најбољи начин да унапреде своју производњу“, навео је Милетић.

            Председник општине Мионица Бобан Јанковић рекао је да је за општину на чијем је челу изузетна част што је на њеној територији уприличена формална размена овако важног споразума.

„У Мионици живе вредни и радни људи и зато смо ми ту да Срђану и сваком нашем пољопривреднику будемо на услузи, да помогнемо приликом конкурисања, прикупљања документације и свему што њима може значити. Овакви споразуми су од изузетне важности за све становнике Србије, а уједно су и потврда да је наша земља на путу развоја и да се води рачуна о свакој области и то захваљујући мудрој политици председника Вучића који и те како зна да је људима на селу потребна подршка и то и чини“, рекао је Јанковић.

Главни циљеви подршке у оквиру ИПАРД програма јесу повећање конкурентности српских пољопривредника, очување животне средине и биодиверзитета, подршка руралним предузеcћима и заједницама, као и развој руралне инфраструктуре. До сада је објављено 17 ИПАРД јавних позива, а потписано преко 1.400 уговора, са више од 1.200 исплата српским пољопривредницима и произвођачима хране.