„Пракса досадашњег коришћења и управљања државним пољопривредним земљиштем је таква да захтева промене у правцу ефикаснијег, рационалнијег и економичнијег коришћења. Изменама и допунама закона ће се обезбедити боље, али и што је још важније, посебно за мале пољопривреднике, праведније коришћење државног земљишта.“ рекла је данас, у Малој сали Народне скупштине Републике Србије министар пољопривреде и заштите животне средине проф.др Снежана Богосављевић Бошковић. Она је нагласила да је превасходни циљ унапређење стања у располагању овим природним ресурсом, и то у интересу развоја пољопривреде Србије.
„Један од циљева који би се остварио Законом о пољопривредном земљишту је да се од закупа остварују значајни годишњи приходи, који су сада далеко мањи од реално могућих, јер се скоро половина расположивог обрадивог државног земљишта се не излицитира, те један део узурпирају НН лица, користе га без да учествују у поступку јавног надметања и за исто не плаћају накнаду. Рачунице кажу да због тога губимо значајне приходе, трећину остварених или око 15 милиона евра. Тренутно се само у судским споровима по том основу потражује око 22 милиона евра. Други део државног земљишта који није излицитиран остаје необрађен. Нацртом новог закона би се пољопривредно земљиште користило ефикасније, рационалније и економичније“, појаснила је министар Богосављевић Бошковић.
Као значајан циљ који би се остварио применом Закона о пољопривредном земљишту министар Богосављевић Бошковић је навела да пољопривредно земљиште мора да се користи у складу са добром пољопривредном праксом због чега је саставни део предлога овог Закона да се за све будуће закупце уведе обавеза вођења књиге поља и успостављање плодореда.
Нацрт Закона о пољопривредном земљишту предвиђа да део (до 30%) државног земљишта који се не користи може да се да у закуп великим инвеститорима.
Полазећи од чињенице да је пољопривредно земљиште добро од општег интереса за Републику Србију, да се значајан део истог не користи, да се у пољопривреди има низак ниво инвестиција, предлог је и да се део (до 30%) државног земљишта може дати у закуп великим инвеститорима, да пољопривредно земљиште које није издавано у закуп најмање 3 године узастопно може да се да на бесплатно коришћење за период до 5 година, са могућношћу продужавања закупа до 20 година, а утврдиће се и нови период издавања земљишта у закуп. Предлог је да буде продужен са 20 на 25 година, а за велике инвестиције са 20 на 30 година.
Нацрт закона предвиђа пооштравање санкција за узурпаторе државног пољопривредног земљишта, али и локалне самоуправе које не поштују рокове и процедуре у доношењу и спровођењу годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта.
Уводе се казне за узурпаторе у висини тростуког износа највише постигнуте просечне цене закупа на територији округа. Ако је НН лице узурпатор, јединица локалне самоуправе може да донесе одлуку о скидању усева.
Саставни део Нацрта закона који је потекао од представника удружења пољопривредника је и да се део државног пољопривредног земљишта прода пољопривредницима. Услов је да они немају посед већи од 30 ха, а могу да купе максимално до 20 ха. Прихваћен је и предлог да се додатно помогне овим пољопривредницима тако што би се обезбедила могућност плаћања купљеног земљишта у периоду до 5 година.
Нацрт закона о изменама и допунама закона о пољопривредном земљишту представила је директор Управе за пољопривредно земљиште Драгана Гођевац Обрадовић.
Јавној расправи су присуствовали саветник премијера Републике Србије Драган Гламочић, државни секретари Министарства пољопривреде и заштите животне средине Атила Јухас, Жељко Радошевић и Зоран Рајић, као и помоћници министра Ненад Катанић и Младен Младеновић.
Нацрт овог закона је у процедури јавне расправе од 30. јула 2015. године, а предвиђено је да траје 3 недеље.
У току саме израде закона организован је широк круг консултација са удружењима пољопривредника и са другим заинтересованим субјектима. Планирано је да се у периоду званичне јавне расправе организује низ јавних трибина широм Србије са циљем да се презентује Нацрт закона, како би се чуло мишљења јавности, предлози и сугестије. Заједнички циљ је да се дође до што квалитетније финалне верзије Нацрт закона који би затим Влада Републике Србије узела на разматрање и даље поступање.
Одштампајте чланак
