Неки од недостатака који су уочени у претходном периоду, а који се директно или индиректно тичу начина на који је регулисана ова област у нашој земљи јесу:
– одсуство сарадње свих заинтересованих страна (заштите природе, хидрограђевински сектор, електроенергетски сектор, шумарство и пољопривреда) у условима вишенаменског коришћења водених ресурса што је довело до изолованог управљања са негативним утицајима по рибљи фонд;
– недовољна транспарентост коришћења средстава од дозвола за привредни и рекреативни риболов и неадекватан систем контроле тих средстава;
– постојећи социо – економски услови у односу на утврђивање цена у области рекреативног и привредног риболова;
– проблеми у вези броја издатих дозвола за рекреативни риболов у односу на капацитет риболовних вода;
– непрецизност дефинисања основних појмова услед којих је било отежано водити прекршајне поступке;
– недовољан стручни капацитет корисника рибарских подручја;
– неповољна материјално – техничка опремљеност корисника рибарских подручја;
– одсуство сарадње међу корисницима рибарских подручја;
– непостојање механизама комуникације са учесницима у делатности (привредним рибарима и рекреативним риболовцима) ради обезбеђења њиховог учешћа у креирању и имплементацији политике и њене примене у области заштите и одрживог коришћења рибљег фонда.
– немогућност Министарства да утиче на висину трошкова дозволе за привредни риболов, имајући у виду да по важећим законским решењима Корисник самостално, без обавезе да прибави сагласност ресорног министарства одређује висину трошкова ове дозволе;
– непостојање одредаба закона које уређују област која се односи на изузимање појединих вода из рибарских подручја
Наиме, важећи Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда не обезбеђује контролу у систему коришћења рибљег фонда као компоненте биолошке разноврсности Републике Србије, регулисаност улоге појединих субјеката у делатности који је довео до неуравнотежености између степена коришћења рибе као природног ресурса и економског развоја који настаје. Такође, непримењивање начела ефикасности и одрживог коришћења обновљивих природних ресурса, неадекватног планирања коришћења рибљег фонда и одсуство контроле и праћења стопе риболова доводи у опасност обновљивост рибљег фонда као природног ресурса. Поред тога, напредак у концепту заштите природе, тј. природних ресурса сам по себи, без недостатка и дисхармоније са другим законима који регулише делатност коришћења рибе као ресурса, као и међународне обавезе на заштити природе које је држава преузела указују на потребу доношења новог закона који би тај однос ефикасније регулисао.
У Предлог закона уграђена су досадашња искуства, допуњена су и побољшана законодавна решења. Предлогом закона који је данас пред вама, даме и господо постижу се следећи циљеви:
– подигнут је квалитет Програма управљања рибарским подручјем;
– подигнут је ниво стручности у чувању рибарског подручја;
– подигнут је ниво стручности у управљању рибарским подручјем;
– подигнут је квалитет извештаја о коришћењу рибарског подручја;
– квалитетније је дефинисан извор финансирања заштите и одрживог коришћења рибљег фонда, као и увођење посебних рачуна за средства од издатих дозвола у циљу контроле наменског трошења средстава;
– дефинисани су услови за изузимање риболовних вода из рибарског подручја;
– прецизније и квалитетније су дефинисани услови за уступање рибарског подручја;
– квалитетније и прецизније је дефинисан начин вршења надзора у вршењу поверених послова од стране АП Војводине;
– уведени су нови потенцијални субјекти за доделу рибарских подручја;
– уведен је мониторинг квалитативног састава и узрасне структуре рибљег фонда у циљу праћења ефеката Програма управљања на заштиту и одрживо коришћење рибљег фонда;
– уведена је обавезна сагласност и контрола вредности дозвола које нису биле обухваћене постојећим законским одредбама: дозволе за привредни риболов, као и дозволе за рекреативни риболов: дозволе за заштићена подручја, дневне и вишедневне дозволе;
– уведена је посебна дозвола за рекреативни риболов за рибарска подручја у границама заштићеног подручја;
– прописано је усклађивање Програма управљања рибарским подручјем са др прописима којима се уређује заштита природе;
– прописана је обавеза дефинисања посебних станишта на риболовним водама као места од значаја за мрест и др биолошке потребе риба (зимовање, раст, исхрана, миграција риба) у којима се забрањује сваки вид риболова и др активности;
– детаљније је прописано разграничење у продаји дозвола између корисника кроз дефинисање јединица локакне самоуправе у Уговорима о уступању РП;
– квалитетније су дефинисана права, дужности и овлашћења инспектора у вршењу надзора над радом корисника рибарских подручја;
– извршене су измене законских одредби које дефинишу казне за прекршаје и привредне преступе, у смислу повећања висине новчаних казни као важне мере у заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда;
Поред свега наведеног, овим законским предлогом су утврђене и разграничене надлежности органа Републике и аутономне покрајине које се односе на: уступање рибарских подручја на коришћење, давање сагласности на програме управљања, утврђивање и расподелу накнаде за уступање и коришћење рибарског подручја, као и накнаде за издавање дозвола за привредни и рекреативни риболов. Предложеним решењима у овом закону обезбеђује се одговорност свих горе наведених субјеката за заштиту и одрживо коришћење рибљег фонда као обновљивог природног ресурса, с једне стране и надлежних органа Републике, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, с друге стране.
Министар Богосављевић Бошковић је на крају нагласила и да за спровођење овог закона нису потребна додатна средства из буџета Републике Србије. Доношење овог закона неће изазвати повећање трошкова у буџету Републике. Спровођење закона неће узроковати повећање броја запослених и набавку нове опреме. Повећање послова односи се на доношење подзаконских аката која произилазе из закона у периоду од годину дана након доношења закона што ће се сврстати у дужности високостручних службеника надлежног Министарства.
Послови које у складу са Законом обављају корисници рибарских подручја и управљачи заштићених подручја који су прогласили рибарско подручје у оквиру граница заштићеног подручја, финансирају се од средстава остварених издавањем дозвола за рекреативни и привредни риболов.
Дозволите ми да још једном нагласим да рибљи фонд Републике Србије, представља значајан природни ресурс те као такав заслужује да се максимално чува и штити, и да у односима који настају приликом коришћења риболовних вода тај интерес буде приоритетан, изјавила је Богосављевић Бошковић.
У том смислу овај предлог закона представља напредак, пре свега јер на целовит начин уређује систем управљања рибљим фондом у складу са принципом одрживог коришћења. Тиме се испуњавају и захтеви Европске уније и начела која произилазе из ратификованих међународних уговора у области заштите биодиверзитета: Конвенције о биолошкој разноврсности, Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне, Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта, Закона о потврђивању конвенције о очувању миграторних врста дивљих животиња, као и ратификованих споразума у области рибарства.
Други предлог закона о који је министар образлагао је Предлог Закона о финансирању и обезбеђењу финансирања пољопривредне производње или како је у јавности познатији Закон о преджетвеном финансирању. Усвајањем овог предлога закона наша земља постаје прва земља у региону и једна од ретких у свету која добија потпуно заокружен систем финансирања пољопривредне производње. Министарство је на изради овог закона радило скоро три године и верујемо да смо сачинили квалитетан законски предлог, који ће олакшати финансирање у области пољопривреде.
Као што смо недавно имали прилике да видимо, бујице, поплаве, заштита од вода не познају државне границе. Као болна потврда овога дошле су нам овогодишње катастрофалне поплаве које су погодиле све земље у региону. Ова дешавања су нас све подсетила да морамо блиско да сарађујемо када је реч о природним непогодама. Један од таквих видова сарадње јесте управо сарадња држава у сливу реке Саве. Оквирни споразум о сливу реке Саве је потписан од стране држава у сливу реке Саве 3. децембра 2002. године. Споразум који је ступио на снагу 29. децембра 2004. године обезбеђује принципе и механизме за регионалну сарадњу. Наша држава је 2004. године постала држава Страна Оквирног споразума. У складу са одредбама овог споразума државе су се обавезале да ће сачинити протоколе којима ће се уредити посебна питања која се односе на слив реке Саве, и то: прекограничне утицаје у сливу реке Саве; ванредне ситуације, заштиту од поплава и спречавање загађења вода проузрокованог пловидбом.
Протокол о заштити од поплава је потписан 1. јуна 2010. године. Протокол уређује питања одрживе заштите од поплава у сливу реке Саве, насталих услед природних појава као што су велике воде река и бујица и баријере формиране нагомилавањем ледених санти и вештачких утицаја као што су испуштање воде из акумулација и ретензија, проузрковано рушењем брана или неодговарајућим управљањем, промене у сливу, речним коритима и инундацијама са циљем спречавања или ограничавања опасности и смањивања или отклањања негативних последица од поплава.
Предмет протокола је детаљније уређивање питања, која се односе пре свега на утврђивање заједничких циљева, критеријума и мера заштите од поплава у сливу реке Саве везано за превенцију, обавештавање, мере одговора, остваривање сарадње, размену информација и друго.
Спровођење протокола ће допринети унапређењу заштите од штетног дејства вода на регионалном и националном плану. Протоколом се ствара основ за управљање ризиком од поплава који се мора обезбедити на нивоу слива реке Саве, што је у сагласности са модерним принципима и законодавством Европске уније, посебно са Директивом 2007/60/ЕЗ о процени и управљању ризицима од поплава и Акционим програмом за одрживу заштиту од поплава на сливу реке Дунав.
Обавезе из Протокола утицаће на обавезе страна да предузимају мере на националном плану које се односе на развој законске регулативе, успостављање административних, финансијских и техничких мера за одрживу одбрану од поплава, као и спремност на реаговање при ванредним ситуацијама одбране од поплава. Ово се пре свега односи на обавезе органа власти и носиоца активности, у циљу успостављања превентивних мера, мера приправности и одговора у случају поплава.
Значај добре регионалне сарадње постао је видљивији и током овогодишњих катастрофалних мајских поплава које су посебно погодиле слив реке Саве и током којих је успостављена комуникација са институцијама надлежним за одбрану од поплава узводних држава.
Не чекајући формално ступање на снагу Протокола, Република Србија је учествовала у свим активностима Међународне комисије за слив реке Саве, а које се односе на почетак израде Плана управљања ризиком од поплава за слив реке Саве, развој система прогнозе, упозоравања и узбуњивања на појаву поплава у сливу реке Саве и развој платформе за размену информација значајних за одбрану од поплава. Такође, сматрамо за успех заједничку припрему предлога пројекта „Унапређење заједничких активности на управљању поплавама у сливу реке Саве” чија реализација је започела октобра ове године а пројекат финансира Инвестициони оквир за Западни Балкан.
За водопривреду Републике Србије, најнизводније државе у сливу реке Саве, од великог значаја је доношење закона о потврђивању Протокола о заштити од поплава уз Оквирни споразум о сливу реке Саве, нарочито после искустава са катастрофалним поплавама из маја месеца ове године.
И на крају, последњи предлог закона који образлажемо у овом представљању је Закон о потврђивању другог амандмана на уговор о сарадњи између Савезне владе Савезне Републике Југославије и Европске организације за експлоатацију метеоролошких сателита (EUMETSAT)
Европска организација за експлоатацију метеоролошких сателита (EUMETSAT) је једина организација ове врсте у Европи, основана 1986. године са задатком да за потребе оперативних функција националних хидрометеоролошких служби држава-чланица обезбеђује податке глобалних сателитских осматрања времена и климе. Оперативни подаци и продукти EUMETSAT-а уз податке добијене из националних метеоролошких и хидролошких осматрачких мрежа чине основну компоненту хидрометеоролошког система праћења, прогнозирања, ране најаве и упозорења о метеоролошким, климатским и хидролошким екстремним појавама, непогодама и катастрофама.
ЕUMETSAT је организација коју чини 30 држава пуноправних чланица. Бугарска је ове године постала 30. пуноправна чланица. Једина преостала придружена чланица је Република Србија.
Уговор о сарадњи између Савезне владе Савезне Републике Југославије и Европске организације за експлоатацију метеоролошких сателита (ЕUMETSAT), Савезна Република Југославија је потписала 11. јула 2002. године. После укидања Савезног хидрометеоролошког завода (СХМЗ) 2003. године, који је био носилац овог споразума, Републички хидрометеоролошки завод је као правни следбеник преузео функције Савезног и наставио активности на спровођењу Уговора.
Почетком 2009. године потписан је Амандман на Уговор о сарадњи између ЕUMETSAT-a и Савезне Владе Савезне Републике Југославије, којим су извршене неопходне измене и допуне потписаног Уговора. Уговор је закључен на пет година. Потврђивањем Уговора о сарадњи и Амандмана на Уговор, Република Србија је постала придруженa чланицa ЕUMETSAT-а. У преамбули Уговора дефинисан је статус “Придружене чланице” као непосредни корак ка пуноправном чланству европских земаља у ЕUMETSAT-у. Захтевом за продужењем трајања уговора на период од три године Република Србија исказује своју намеру да настави сарадњу са ЕUMETSAT-ом као и спремност на неопходне напоре за будуће приступање овој организацији које у овој фази није могуће због постојећих економских и буџетских ограничења.
Потребно је нагласити да је Републички хидрометеоролошки завод од датума потписивања Уговора успоставио добру сарадњу са EUMETSAT-ом и да у свакодневном раду користи могућности које обезбеђује чланство у овој организацији. Међу најзначајније свакако спада оперативна укљученост Републичког хидрометеоролошког завода у EUMETSAT и пријем сателитских продуката неопходних за функционисање система ране најаве и упозорења на опасне метеоролошке и хидролошке појаве. Помоћу тог система на располагању су 24 сата на дан, 365 дана у години сателитски подаци, слике и продукти везани за време и климу. Сателитски подаци помажу метеоролозима да детектују и непрестано прате развој опасних временских појава и омогуће правовремену израду прогноза и упозорења за потребе државних органа, привредних, научно-истраживачких институција и најшире јавности. На тај начин се битно умањује штета од опасних временских појава и штите људски животи и имовина. Ове информације су важне за безбедан ваздухопловни саобраћај, пловидбу, друмски саобраћај, пољопривреду, грађевинарство и друге области. Груба процена показује да је захваљујући сателитским подацима прогноза за 5 дана унапред побољшана за око 20%, а да се исти квалитет прогнозе добија за 3 дана дужи прогностички период.
Данас је немогуће замислити развијену хидрометеоролошку службу, каквој тежи наш Републички хидрометеоролошки завод, без коришћења сателитских продуката. Усвојеним Програмом метеоролошких и хидролошких развојно-истраживачких активности за период од 2013. до 2017. године укупна делатност Републичког хидрометеоролошког завода као Националне хидрометеоролошке службе Републике Србије усмерава се према високим нивоима перформанси у обављању стручно-оперативних и развојно-истраживачких активности као и стварању потребног институционалног оквира за та достигнућа, водећи рачуна о актуелним финансијским околностима у којима Републички хидрометеоролошки завод ради.
Основни стратешки циљ Републичког хидрометеоролошког завода до 2017. године је развијен ефикасан и техничко-технолошки хармонизован хидрометеоролошки систем ране најаве и упозорења који представља интегрални део међународних и европских хидрометеоролошких информационих система и основну компоненту националног система заштите живота људи и материјалних добара од штетног деловања метеоролошких и хидролошких елементарних непогода и катастрофа. Испуњење наведених циљева могуће је остварити између осталог кроз чланства у свим европским инфраструктурним системима међу које спада и EUMETSAT.
Осим поменутог, чланство у овој европској организацији представља стратешки интерес наше земље у процесу интеграције у Европску унију. Стога, сматрамо да је неопходно наставити чланство у EUMETSAT-у. Продужење трајања уговора се реализује потврђивањем Другог амандмана на постојећи Уговор и Уговор би био на снази до 31. децембра 2017. године.