„Унапређење система заштите животне средине укључује бригу за очување и унапређење квалитета ваздуха, воде и квалитета земљишта, заштиту дивљих станишта и ефикасније коришћење и поновну употребу природних ресурса и енергије. Одрживо коришћење енергије и других ресурса заснива се на унапређењу њихове ефикасности, чувању и штедњи у коришћењу мање загађујућих и обновљивих извора енергије и ресурса”, рекла је министар пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић у свом уводном обраћању на Јавном скупу „Енергетика и животне средине – Србија на путу ка ЕУ“.
Министар Богосављевић Бошковић је истакла да је Република Србија, имајући у виду ограничавање емисије гасова стаклене баште, прихватила обавезу у складу са Уговором о енергетској заједници са ЕУ, повећа удео обновљивих извора енергије у финалној потрошњи енергије са садашњих 21.2%, на 27% до 2020. године, што представља врло амбициозан циљ.
„Данас је извесно да енергетика представља сектор економије који има највећи негативни утицај на животну средину, а њена заснованост доминантно на конвенционалним изворима енергије представља реалну претњу по одрживост привредних токова. Необновљивост најкомерцијалнијих и најдоступнијих енергената данашњег света угаљ, нафта и гас је врло битна карактеристика светске енергетике која утиче на одрживу будућност, односно на могућност садашњих генерација да остваре економски раст и развој, не ускраћујући ту могућност будућим генерацијама“, нагласила је Богосављевић Бошковић.
Министар пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић најавила је да би процењена сума од 10, 6 милијарди евра колико ће Србија морати да издвоји до 2030. године за усклађивање области заштите животне средине са стандардима Европске уније, због прошлогодишњих поплава могла да буде значајно премашена.
Она је истакла да је проблем заштите животне средине један од највећих проблема и у свету и саставни је део важних међународних и регионалних питања.
Најзахтевнији сектори су заштите вода, отпад и индустријско загађење, рекла је минситар и указала да се ту не ради само о трошковима, већ и о великим бенефитима кроз отварање нових радних места у “зеленој економији”, као и користи од побољшања здравља и квалитета живота људи и смањења штета на имовини.
Министар је на крају закључила да у погледу имплементације прописа и успостављања система заштите животне средине, Републику Србију очекују бројни изазови, пре свега у погледу административних капацитета и финансирања система, како би био одржив.
Одштампајте чланак
