„Usvajanjem i primenom Zakona o izmenama i dopunama zakona o šumama očekujemo značajno unapređenje trenutnog stanja u sektoru šumarstva Republike Srbije“, rekla je danas ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković, obrazlažući predlog pomenutog Zakona.
Ministar Bogosavljević Bošković je istakla da je poseban akcenat stavljen na mere smanjenja bespravnih seča i da u tom smislu zakon utvrđuje kontrolu drveta u prometu, nadležnost inspekcije i postupanje sudova u slučajevima kršenja zakona. Ona je objasnila da je važna mera u cilju smanjenja bespravnih seča to što će drvo u prometu u buduće, pored žiga na posečenom drvetu, morati da prati i odgovarajuća dokumentacija, otpremnica ili propratnica, kojom se dokazuje sledljivost, tj. poreklo robe u prometu. Za drvo u prometu bez odgovarajuće dokumentacije, odnosno drvo koje je predmet bespravne seče, Zakonom se predviđa mera njegovog oduzimanja.
Pomenuti Zakon definiše status čuvara šuma kao službenog lica, dok šumarski inspektori ponovo dobijaju pravo i ovlašćenja da kontrolišu drvo u prometu. Zakonom se rešava problem desetine hiljada hektara državnih šuma, koje nemaju zaštitu i korisnika, zbog čega su one najpodesnije za šumokradice i bespravnu seču.
„Reč je o šumama koje su po Zakonu o javnoj svojini izuzete iz procesa privatizacije preduzeća, zadruga i slično, odnosno šumama koje treba da dobiju korisnika. Nakon usvajanja zakona za ove šume, Vlada će utvrditi korisnika na predlog Ministarstva“, pojasnila je ministar Bogosavljević Bošković.
Od izuzetnog je značaja što se ovim Zakonom uspostavljaju jasne procedure postupanja i finansiranja otklanjanja posledica u slučaju prirodnih nepogoda kao što su poplave, klizišta ili ledolomi. Nepogode su sve prisutnije kao direktna posledica klimatskih promena i ovaj zakon, kako je ministar naglasila, predstavlja sistemski odgovor na taj problem. Vlasnici šuma, tj. sopstvenici biće oslobođeni plaćanja naknada za seču, jer se ona u slučajevima prirodnih nepogoda smatra sanacijom, a ne klasičnom sečom. Ovo se u prethodne dve godine pokazalo kao veliki problem, kada je bilo neophodno brzo reagovanje u cilju, kako otklanjanja posledica, tako i interventne reakcije.
„Zakon predviđa i izmene u sistemu planiranja tako što se šumska područja ukrupnjavaju u šumske oblasti kao nove planske celine čime ćemo samo na osnovu manjeg broja planova za izradu ostvariti uštedu i do milijardu dinara na desetogodišnjem nivou“, istakla je ministar Bogosavljević Bošković i dodala da je poseban kvalitet predloženog zakona u tome što su njegove odredbe usaglašene na nivou i struke i zainteresovanih korisnika.
„U unapređenju stručnih odredbi Zakona, saglasnost je postignuta na najvišem nivou, u saradnji sa institucijama poput Šumarskog fakulteta, Instituta za šumarstvo, Instituta za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine, Novi Sad, JP Srbijašume, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i drugih relevantnih predstavnika“, zaključila je ministar.
Odštampajte članak
