Почетна откупна цена малине за 2024. годину биће 250 динара по килограму, док ће размер добити произвођача и хладњачара бити у односу 60 према 40 одсто од просечне извозне цене, а у корист произвођача, што је и договорено на састанку одржаном 31. маја, а који једно удружење произвођача није испоштовало, саопштио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде др Александар Мартиновић на данашњој конференцији за медије. Представници удружења и асоцијација малинара и хладњачара, који су присуствовали данашњем догађају, истакли су да су сада најближи превазилажењу изазова са којима се суочавају протеклих неколико деценија.

Обраћајући се јавности, Мартиновић је истакао да су представници државе прихватили да буду медијатори између хладњачара и малинара, иако ни Министарство пољопривреде, нити било које друго министарство, није овлашћено да потписује откупну цену малине, ни било ког другог пољопривредног производа. Он је потом изразио захвалност представницима ових удружења што су усвојили препоруку од 31. маја.

„На иницијативу великог броја произвођача малине, одржали смо два састанка, 27. и 31. маја, којима су осим представника удружења малинара и хладњачара, присуствовали и представници Министарства којим руководим, Министарства финансија, Министарства унутрашње и спољне трговине, Привредне коморе Србије, Републичког завода за статистику, Управе царина, председник скупштинског Одбора за пољопривреду Маријан Ристичевић, затим представници Института за воћарство Чачак, као и председник општине Ариље Предраг Маслар. На првом састанку био је договор да не разговарамо о цени малине, већ да то оставимо за петак, када се заврши Сајам воћарства у Амстердаму, који је, између осталог, посетио и велики број наших компанија, а како бисмо имали све релевантне и неопходне информације о кретању цене малине на европском и светском тржишту и на основу тога одредили почетну цену малине за 2024. годину у Републици Србији. Тог 31. маја постигли смо договор да почетна откупна цена малине буде 250 динара по килограму плус формула 40 према 60 одсто од извозне цене малине у корист произвођача. Надаље, постигнут је договор да, у току викенда (првог и другог јуна) представници свих заинтересованих страна направе нацрт споразума који се односи на цену малине и да потом тај нацрт представимо на седници Владе Републике Србије, а како бисмо након његовог усвајања приступили потписивању. Међутим, тог 31. маја, након састанка, једно удружење малинара променило је мишљење, о чему су ме обавестили, а онда су, баш на дан одржавања локалних избора у великом броју општина и градова, 2. јуна, блокирали саобраћајницу од Ариља до Пожеге, што није било фер“, поручио је Мартиновић.

Додао је да је Институт за воћарство Чачак направио студију из које произилази да је произвођачка цена малине нешто мања од 160 динара по килограму, те како је навео, када се сагледају сви параматри, ниједна страна не би требало да буде незадовољна и да излази на улице.

„Цену малине, као и свих других пољопривредних производа диктира тржиште, али држава Србија кроз читав низ мера подстицаја амортизује негативне ефекте тржишта, пре свега када су у питању примарни пољопривредни произвођачи. Будући да ће, нажалост, ове године у Србији принос малине бити прилично скроман због априлских мразева и временских непогода од пре неколико дана, реално је да се очекује да цена малине иде горе.

Држава издваја и те како значајна средства како би помогла произвођачима да се изборе на изузетно захтевном европском и светском тржишту. Малину не производимо само ми. Огромне плантаже малине имају Пољска, Украјина, Чиле, Мароко, Македонија, Албанија. Сви улажу у нове сорте, нове савремене технологије. Да бисмо се сви заједно изборили за место на европском и светском тржишту, држава Србија је, осим основне мере подстицаја од 18.000 динара по хектару, коју добијају сви пољопривредни произвођачи, само за набавку механизације за обнову земљишта за производњу малине у претходне две године преко Управе за аграрна плаћања исплатила 289.259.976 динара. За подизање засада малине у 2023. години исплаћено је 35.691.333 динара за поднетих 188 захева, док је у 2022. години поднет 261 захтев, од чега је 224 исплаћено у укупној вредности од 34.613.502 динара“, изјавио је министар.

            Још једном је поновио да држава Србија жели да помогне својим пољопривредницима, али и свим заинтересованим странама, те да је захваљујући лично председнику Републике Александру Вучићу отворено тржиште Кине, Русије, Турске и Европске уније за извоз домаћих пољопривредних производа. Према његовим речима, Министарство пољопривреде показало је добру вољу да са свима разговора и са том праксом ће наставити и убудуће, како би се заједнички, кроз дијалог и међусобно разумевање, решили проблеми.

Конференцији су присуствовали представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, председник скупштинског Одбора за пољопривреду Маријан Ристичевић, затим, са стране произвођача малине, председник Скупштине савеза „Српска малина“ Милан Ђукић, председник Удружења „Спас“ Зоран Милићевић, председник Савеза „Српска малина“ Милутин Мишо Живковић, члан Удружења „Виламет“ Милан Радојичић, док је са стране хладњачара присуствовао директор предузећа „Станић д.о.о.“ Милан Станић, као и директор предузећа „Дреновац“ Слободан Обрадовић.

Фото: Танјуг