Početna otkupna cena maline za 2024. godinu biće 250 dinara po kilogramu, dok će razmer dobiti proizvođača i hladnjačara biti u odnosu 60 prema 40 odsto od prosečne izvozne cene, a u korist proizvođača, što je i dogovoreno na sastanku održanom 31. maja, a koji jedno udruženje proizvođača nije ispoštovalo, saopštio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Aleksandar Martinović na današnjoj konferenciji za medije. Predstavnici udruženja i asocijacija malinara i hladnjačara, koji su prisustvovali današnjem događaju, istakli su da su sada najbliži prevazilaženju izazova sa kojima se suočavaju proteklih nekoliko decenija.

Obraćajući se javnosti, Martinović je istakao da su predstavnici države prihvatili da budu medijatori između hladnjačara i malinara, iako ni Ministarstvo poljoprivrede, niti bilo koje drugo ministarstvo, nije ovlašćeno da potpisuje otkupnu cenu maline, ni bilo kog drugog poljoprivrednog proizvoda. On je potom izrazio zahvalnost predstavnicima ovih udruženja što su usvojili preporuku od 31. maja.

„Na inicijativu velikog broja proizvođača maline, održali smo dva sastanka, 27. i 31. maja, kojima su osim predstavnika udruženja malinara i hladnjačara, prisustvovali i predstavnici Ministarstva kojim rukovodim, Ministarstva finansija, Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Privredne komore Srbije, Republičkog zavoda za statistiku, Uprave carina, predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu Marijan Rističević, zatim predstavnici Instituta za voćarstvo Čačak, kao i predsednik opštine Arilje Predrag Maslar. Na prvom sastanku bio je dogovor da ne razgovaramo o ceni maline, već da to ostavimo za petak, kada se završi Sajam voćarstva u Amsterdamu, koji je, između ostalog, posetio i veliki broj naših kompanija, a kako bismo imali sve relevantne i neophodne informacije o kretanju cene maline na evropskom i svetskom tržištu i na osnovu toga odredili početnu cenu maline za 2024. godinu u Republici Srbiji. Tog 31. maja postigli smo dogovor da početna otkupna cena maline bude 250 dinara po kilogramu plus formula 40 prema 60 odsto od izvozne cene maline u korist proizvođača. Nadalje, postignut je dogovor da, u toku vikenda (prvog i drugog juna) predstavnici svih zainteresovanih strana naprave nacrt sporazuma koji se odnosi na cenu maline i da potom taj nacrt predstavimo na sednici Vlade Republike Srbije, a kako bismo nakon njegovog usvajanja pristupili potpisivanju. Međutim, tog 31. maja, nakon sastanka, jedno udruženje malinara promenilo je mišljenje, o čemu su me obavestili, a onda su, baš na dan održavanja lokalnih izbora u velikom broju opština i gradova, 2. juna, blokirali saobraćajnicu od Arilja do Požege, što nije bilo fer“, poručio je Martinović.

Dodao je da je Institut za voćarstvo Čačak napravio studiju iz koje proizilazi da je proizvođačka cena maline nešto manja od 160 dinara po kilogramu, te kako je naveo, kada se sagledaju svi paramatri, nijedna strana ne bi trebalo da bude nezadovoljna i da izlazi na ulice.

„Cenu maline, kao i svih drugih poljoprivrednih proizvoda diktira tržište, ali država Srbija kroz čitav niz mera podsticaja amortizuje negativne efekte tržišta, pre svega kada su u pitanju primarni poljoprivredni proizvođači. Budući da će, nažalost, ove godine u Srbiji prinos maline biti prilično skroman zbog aprilskih mrazeva i vremenskih nepogoda od pre nekoliko dana, realno je da se očekuje da cena maline ide gore.

Država izdvaja i te kako značajna sredstva kako bi pomogla proizvođačima da se izbore na izuzetno zahtevnom evropskom i svetskom tržištu. Malinu ne proizvodimo samo mi. Ogromne plantaže maline imaju Poljska, Ukrajina, Čile, Maroko, Makedonija, Albanija. Svi ulažu u nove sorte, nove savremene tehnologije. Da bismo se svi zajedno izborili za mesto na evropskom i svetskom tržištu, država Srbija je, osim osnovne mere podsticaja od 18.000 dinara po hektaru, koju dobijaju svi poljoprivredni proizvođači, samo za nabavku mehanizacije za obnovu zemljišta za proizvodnju maline u prethodne dve godine preko Uprave za agrarna plaćanja isplatila 289.259.976 dinara. Za podizanje zasada maline u 2023. godini isplaćeno je 35.691.333 dinara za podnetih 188 zaheva, dok je u 2022. godini podnet 261 zahtev, od čega je 224 isplaćeno u ukupnoj vrednosti od 34.613.502 dinara“, izjavio je ministar.

            Još jednom je ponovio da država Srbija želi da pomogne svojim poljoprivrednicima, ali i svim zainteresovanim stranama, te da je zahvaljujući lično predsedniku Republike Aleksandru Vučiću otvoreno tržište Kine, Rusije, Turske i Evropske unije za izvoz domaćih poljoprivrednih proizvoda. Prema njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede pokazalo je dobru volju da sa svima razgovora i sa tom praksom će nastaviti i ubuduće, kako bi se zajednički, kroz dijalog i međusobno razumevanje, rešili problemi.

Konferenciji su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu Marijan Rističević, zatim, sa strane proizvođača maline, predsednik Skupštine saveza „Srpska malina“ Milan Đukić, predsednik Udruženja „Spas“ Zoran Milićević, predsednik Saveza „Srpska malina“ Milutin Mišo Živković, član Udruženja „Vilamet“ Milan Radojičić, dok je sa strane hladnjačara prisustvovao direktor preduzeća „Stanić d.o.o.“ Milan Stanić, kao i direktor preduzeća „Drenovac“ Slobodan Obradović.

Foto: Tanjug