„Регенеративна пољопривреда, као савремена, али традицијом утемељена пракса, није само начин обнове деградираног земљишта, већ је и визија пољопривреде која ради у складу са природом, а не против ње. Данас, у светлу климатских промена и ограничених ресурса, неопходно је да се усмеримо ка одрживијем и еколошки прихватљивијем приступу чија је кључна улога да, уз контролисану испашу, смањену употребу хемијских средстава и модернији начин обраде земљишта, првенствено побољшамо здравље земљишта, а самим тим повећамо његову плодност и отпорност на сушу“, истакао је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде др Александар Мартиновић говорећи у уводном делу конференције „Трансформација прехрамбених система“, која је окупила министре пољопривреде из региона.

            Мартиновић је нагласио да регенеративна пољопривреда не само да обнавља природне ресурсе, већ и јача локалне економије и подржава наше заједнице, у прилог чему говори бољитак који она доноси свима, од пољопривредника који остварују веће приносе, до потрошача којима стиже квалитетна и здрава храна, а која је, како каже, прешла пут од њиве до трпезе са минималним утицајем на животну средину. Он је додао да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде препознало значај регенеративне пољопривреде и потребу за убрзањем њеног развоја у Србији, због чега већ неколико година спроводи мере које подстичу примену еколошки одговорних технологија.

„Министарство пољопривреде издваја значајне подстицаје за органску производњу, која бележи све већи раст, а уведене су и посебне мере које омогућавају набавку модерне опреме и механизације како би наши произвођачи могли да смање трошкове и утицај на животну средину. Уз подршку ИПАРД програма и кроз активности дефинисане Зеленом агендом, ради се на креирању услова за развој пракси које ће омогућити драстично смањење употребе пестицида и минералних ђубрива, а формирана је и интеринституционална радна група за израду докумената јавне политике за дугорочну регулацију и промоцију регенеративних метода“, објаснио је министар Мартиновић, те додао да примена регенеративне пољопривреде доноси апсолутне бенефите произвођачима и целокупној српској економији.

На крају, Мартиновић је истакао да држава Србија води рачуна о својим пољопривредницима, у прилог чему говори и недавно усвојен ребаланс буџета за 2024. годину.

„Република Србија спада у првих пет земаља у Европи која издвајају највише средстава за директне подстицаје пољопривредним произвођачима. Ми ћемо са том политиком наставити, јер је држава Србија, на челу са председником Републике Александром Вучићем, препознала пољопривреду као стратешку грану наше привреде и оно на чему сви заједно радимо јесте стварање прехрамбеног суверенитета, односно циљ нам је да што мање зависимо од увоза, а да, са друге стране, имамо што више квалитетне хране на све захтевнијем европском и светском тржишту хране. Такође, улажемо додатни напор да што је могуће више спречимо унутрашње миграције на релацији село-град“, закључио је Мартиновић.

Данашња конференција организована је под покровитељством Привредне коморе Србије, уз подршку Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), а у циљу упознавања јавности са значајем свакодневних промена које представљају нужан избор и када су у питању приноси, али и када се говори о очувању природе и одрживом развоју.

У уводном делу догађаја, поред министра Мартиновића, говорили су и председник ПКС Марко Чадеж, као и заменик регионалног представника за ФАО регионалну канцеларију за Европу и централну Азију Набил Ганги, након чега је одржан министарски панел на тему „Улога регенеративне пољопривреде у трансформацији прехрамбених система“ у ком је, испред Министарства пољопривреде Републике Србије учествовала државни секретар Ливија Павићевић, заједно са потпредседником Владе за економски систем и министром пољопривреде, шумарства и водопривреде Црне Горе Владимиром Јоковићем и министром пољопривреде, шумарства и водопривреде Северне Македоније Цветаном Трипуновским. У наставку догађаја одржан је и панел на тему „Примери добрих пракси код нас и у свету“.

Аутор фото: Привредна комора Србије