Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić svečano je otvorio danas na Beogradskom sajmu 30. Međunarodni sajam hortikulture BeoPlantFair.

Istakavši da je u 2024. godini proizvodnja cveća i ukrasnog bilja u Srbiji pokrivala oko 1.000 hektara obradive površine, ministar Glamočić je rekao da ovaj sektor ima ogroman potencijal – ne samo kao lep i miran posao, već kao profitabilan i strateški značajan deo srpske poljoprivrede. Dodao je da je na otvorenom zasađeno 680 hektara, dok je u zaštićenom prostoru zabeležen rast – zasađeno je 302 hektara, što, prema njegovim rečima, pokazuje da Srbija ide ka intenzivnijoj i konkurentnijoj proizvodnji.

Ministar se osvrnuo i na izvoz cveća i ukrasnog bilja, koji je u prošloj godini iznosio oko 6,5 miliona evra.

„Istovremeno, uvoz je bio višestruko veći – više od 36 miliona evra. To znači da imamo deficit od 30 miliona evra, što ukazuje na prostor za rast domaće proizvodnje i potrebu da se fokusiramo na razvoj ovog sektora, kako bi hortikultura, uz druge grane poljoprivrede, postala značajan resurs. Sa jednog hektara pod cvećem može se ostvariti prihod i nekoliko desetina puta veći nego u ratarstvu, tako da će fokus Ministarstva poljoprivrede biti na daljem razvoju svih onih grana koje će ostvariti veće prihode po hektaru obradive površine“, poručio je Glamočić.

Kada je reč o lekovitom i aromatičnom bilju, ministar je naglasio da se izvoz povećava svake godine, te da je u 2024. godini Srbija izvezla 4.000 tona, u vrednosti od 24 miliona evra. Kako je naveo, primetan je konstantan rast, ali i dalje postoji veliki prostor za napredak, posebno ako se počne sa većim ulaganjima u finalne proizvode, umesto izvoza sirovine.

„Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uvelo je zato podsticaje – do 50% povraćaja investicija za izgradnju sušara, destilerija, pogona za ekstrakciju, kao i za opremu za pakovanje i skladištenje. Srbija ima biodiverzitet, znanje i tradiciju – sada je vreme da to pretvorimo u dodatu vrednost i veći profit za domaće proizvođače. Srbija ne treba da izvozi sirovine koje će drugi preraditi i zaraditi više – mi to moramo da radimo ovde, kod nas“, istakao je ministar Glamočić.

On je učesnicima Sajma poželeo uspešne poslovne dogovore, izrazivši uverenje da je ovo dobra prilika za povezivanje, razmenu ideja i kreiranje nove vizije srpske hortikulture.

Glamočić otvorio i 49. Međunarodni sajam građevinarstva

Ministar Glamočić danas je ujedno otvorio i 49. Međunarodni sajam građevinarstva. Ukazavši na to da je razvoj infrastrukture ključan za unapređenje uslova života u ruralnim područjima, on je napomenuo da je u prethodnom periodu imao priliku da sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem obiđe mnoge krajeve naše zemlje, te da je bio iznenađen koliko se Srbija infrastrukturno unapredila u svakom delu svoje teritorije.

Međutim, kako je naveo, uz razvoj infrastrukture, neophodno je voditi računa i o očuvanju poljoprivrednog zemljišta kao strateškog resursa.

„Održivo planiranje prostora podrazumeva pronalaženje ravnoteže između građevinskog razvoja i zaštite zemljišta koje hrani našu naciju“, zaključio je ministar.

Po završetku svečanog dela događaja, ministar Glamočić obišao je izlagački deo oba sajma.

Autor foto: Tanjug