Научно-стручни скуп „Последице суше на пољопривреду Републике Србије“ одржан је данас у Српској академији наука и уметности (САНУ). Испред Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, на догађају се обратила проф. др Татјана Бранков, посебни саветник министра за пољопривредну политику, рурални развој и ИПАРД.
Говорећи о учесталим и екстремним сушама које су на територији наше земље све учесталије од почетка 21. века, као и о томе да је у 2024. години забележен реални пад бруто додате вредности у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства од 7,6 одсто, највећим делом узрокован сушом и ниским инвестицијама у пољопривреду, Бранков је истакла да се мере адаптације и одрживог управљања ресурсима у пољопривреди морају ефикасније примењивати.
„Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде ће снажније улагати у инфраструктуру за наводњавање. У овој години ће се наставити пројекат Републичке дирекције за воде, којим ће се до краја 2026. године створити техничке могућности за наводњавање више од 127.000 хектара пољопривредних површина. Такође, осим организовања панела на различите теме, Министарство ће, у сарадњи са Организацијом за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), издати и приручник за саветодавце и пољопривреднике о утицају климатских промена на поједине видове производње и мерама адаптације“, нагласила је Бранков.
Она је додала да је неопходно прилагодити пакете осигурања специфичним потребама пољопривреде, због чега ће Министарство, кроз сарадњу са осигуравајућим кућама, као и кроз развој стандардних процедура процене штете за програм субвенционисаног осигурања, помоћи да се поједностави процена штете и обрачун исплата. Поред тога, према њеним речима, подстицаће се употреба квалитетног и сертификованог садног материјала, улагање у системе заштите од мраза, као и унапређење едукације пољопривредника и истраживања у пољопривреди.
На данашњем скупу, организованом под покровитељством Академијског одбора за село САНУ, у делу уводних излагања говорили су и председник САНУ академик Зоран Кнежевић, као и председник Академијског одбора за село академик Драган Шкорић.
Одштампајте чланак
