„Влада Србије утврдила је на јуче одржаној седници Предлог закона о буџету Републике Србије за 2025. годину, којим је за подстицаје у пољопривреди и руралном развоју планиран рекордни аграрни буџет од око 111,5 милијарди динара. Велико хвала председнику Републике Александру Вучићу и целокупној Влади Србије који су и те како показали разумевање за домаће пољопривреднике и сектор пољопривреде препознали као стратешку грану наше привреде који може да допринесе расту бруто домаћег производа“, истакао је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде др Александар Мартиновић на данашњој конференцији за медије.
Представљајући резултате Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Мартиновић је навео да је током 2024. године Министарство расписало 18 јавних позива за све подстицаје, а у оквиру јавних позива за националне мере подстицаја до сада је реализовано 99 одсто захтева пољопривредних произвођача и у те сврхе исплаћено 70.141.981.351 динара.
„Пољопривредницима који су остварили право на основне подстицаје у биљној производњи у 2024. години већ су исплаћени подстицаји од 18.000 динара по хектару и то у укупном износу од 33.155.035.000 динара, а за ове пољопривреднике почела је и исплата од додатних 10.000 динара по хектару, по основу споразума потписаног 27. октобра 2024. године између Министарства пољопривреде и представника релевантних удружења пољопривредника“, поручио је Мартиновић.
Такође, према његовим речима, на основу споразума са представницима сточарских удружења, свим пољопривредним произвођачима који су се пријавили на јавни позив за квалитетне приплодне краве у априлу 2024. године до краја године биће исплаћено додатних 100.000 динара за краве првотелке, а од следеће године биће подигнута висина подстицаја за квалитетне, приплодне, млечне и товне краве са досадашњих 40.000 динара на износ од 55.000 динара по грлу.
Мартиновић је навео да је Министарство током ове године, у циљу обезбеђења снажније подршке произвођачима и дугорочног напретка пољопривреде у Србији, потписало још неколико значајних споразума о сарадњи. Првенствено је указао на Меморандум о сарадњи између Министарства пољопривреде и Банке Поштанска штедионица, на основу ког је омогућена кредитна подршка пољопривредницима по најповољнијим условима, те још једном позвао произвођаче да, уколико већ немају, отворе рачуне у овој банци.
Министар је указао и на сарадњу са Нафтном индустријом Србије, те нагласио да је актуелна акција од 179 динара по литру за ЕВРОДИЗЕЛ, за сва регистрована пољопривредна газдинства и уз агро картицу, на иницијативу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде продужена до 17. новембра 2024. године.
Мартиновић је потом говорио о споразуму са Институтом Михајло Пупин који, пре свега, подразумева заједнички рад на креирању јединственог Интегралног информационог система који ће олакшати рад Министарству и другим јавним установама под његовом ингеренцијом, као и сарадњу на развијању софтверских решења која ће омогућити бржу обраду захтева и исплату субвенција корисницима, што је посебно важно у контексту исплате једне нове мере Министарства у наредној години – регреса за сертификовано семе у износу до 17 хиљада динара.
Министар се осврнуо и на недавно потписан споразум са Националном академијом за јавну управу, као и на споразум са Београдским сајмом, а говорећи даље о активностима Министарства на чијем је челу, Мартиновић је подсетио на то да пољопривредници још данас могу да поднесу захтевe за подстицаје за набавку машина и опреме у примарној биљној производњи, те да су до 15. новембра отворени јавни позиви за подстицаје у органској биљној и сточарској производњи. Додао је да ће у наредном периоду бити расписани позиви за мере руралног развоја.
„У циљу ефикаснијег лоцирања пољопривредног земљишта на којем се одвија пољопривредна производња, пољопривредницима је омогућено да до 15. новембра 2024. године евидентирају земљиште које фактички обрађују, а без регулисаног правног основа“, истакао је Мартиновић, те додао да је појачана контрола пољопривредне инспекције поводом пријава злоупотреба земљишта и фиктивних газдинстава која се не баве пољопривредом, а подносе захтеве за остваривање права на подстицај, што грађани могу да пријаве на емаил адресу prijavizloupotrebu@minpolj.gov.rs.
Мартиновић је нагласио и да је у току ИПАРД III програм којим су обезбеђена нова бесповратна средства којa Европска унија опредељује Србији у сектору пољопривреде, и то у износу од 288 милиона евра. Како је навео, уз национално кофинансирање и приватни допринос корисника, подршка кроз ИПАРД III ће износити преко 580 милиона евра вредности инвестиција у руралним подручјима Републике Србије. Још једном је подвукао да су до сада спроведена два јавна позива у оквиру Мере 1, као и да се Министарство пољопривреде припрема за расписивање осталих јавних позива у оквиру већ акредитованих мера, а посебно је нагласио да се у наредном периоду очекује акредитовање нове три мере.
Министар је конференцију завршио коментаришући недавну трагедију у Новом Саду, као и демонстрације које су уследиле.
„Користим прилику да још једном изразим саучешће породицама трагично настрадалих људи у Новом Саду. Трагедија није погодила само Нови Сад, већ целу Србију. Нажалост, и овог пута су се нашли људи који сматрају да је и ова трагедија могућност да остваре политичке поене и одређену политичку корист. Петог новембра, четири дана након трагедије, у Новом Саду десиле су се демонстрације потпуно исполитизоване од стране опозиције, где су се појавила и два пољопривредна произвођача. Један од њих је Ђока Ћурчић, који је, како преносе медији, на демонстрације довезао цистерну напуњену фекалијама којима је засуо Градску кућу на Тргу слободе у Новом Саду, поред споменика Светозару Милетићу. То је, каже, урадио да упозори власт да ништа не ради када је у питању подршка пољопривредним произвођачима. Овом бунтовном ратару, како га поједини медији називају, у протекле две године држава је исплатила подстицаје у износу од скоро милион динара. Други је Петар Јевтић, како кажу, незадовољан пољопривредном политиком. Њему је током претходних година укупно исплаћено 1.444.598 динара за унапређење пољопривредне производње. Новац им је исплатила државна власт, иста она која о пољопривредницима, како они тврде, не води рачуна. Мислим да ови подаци најбоље говоре о степену лицемерја људи који су по ко зна који пут искористили трагедију да би опет оптужили директно председника Вучића и не би ли за оне које политички подржавају, Драгана Ђиласа, Маринику Тепић, Горана Јешића остварили неку политичку корист“, закључио је министар Мартиновић.
Конференцији за медије присуствовали су сви државни секретари у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, секретар Министарства, сви помоћници министра пољопривреде, као и сви директори управа у саставу Министарства.
Одштампајте чланак
