Европске интеграције

Процес приступања ЕУ састоји се од два паралелна процеса:
Процес придруживања ЕУ на основу Споразума о стабилизацији и придруживању чији је главни циљ обезбеђивање оквира за процес усклађивања националног законодавства са правним тековинама Европске уније, као и за његово спровођење. Кључна институционална обележја процеса придруживања обухватају Савет за стабилизацију и придруживање (ССП), Одбор за стабилизацију и придруживање и пододборе за стабилизацију и придруживање, као и парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање;
 Процес преговарања о приступању ЕУ који се врши у оквиру међувладине конференције о приступању Републике Србије Европској унији, у којем држава кандидат треба да постигне споразум са земљама чланицама Европске уније о условима њеног приступања Унији. Процес је организован у 35 преговарачких поглавља правних тековина Европске уније.
 Напретком преговора са ЕУ ова два процеса се приближавају да би се на крају спојили у један процес. Међутим, треба их посматрати као одвојене процесе, засноване на различитим правним основама и са различитим задацима. Док се процес придруживања односи на комплетне правне тековине Европске уније, њихово усаглашавање и спровођење у оквиру националног правног поретка до дана ступања у чланство Европске уније, процес преговора се претежно бави специфичним питањима у преношењу правних тековина Европске уније и завршава се окончањем преговора око две године пре ступања у чланство Европске уније.

У процесу европских интеграција пољопривреда и животна средина представљају најзахтевније области за преговарање с обзиром да се више од 2/3 прописа ЕУ односи на ширу област пољопривреде и животну средину.

Усклађивање домаћег законодавства са правним тековинама ЕУ у области пољопривреде као и његова имплементација треба да доведу до стварања одговарајућег административног оквира за спровођење Заједничке пољопривредне политике и Заједничке политике рибарства ЕУ чији су основни циљеви: повећање продуктивности, обезбеђивање одговарајућег нивоа животног стандарда пољопривредног становништва, стабилизација тржишта, гарантовано снабдевање и обезбеђивање снабдевања потрошача по разумним ценама.

У циљу ефикасног учешћа Републике Србије у процесу приступања ЕУ успостављена је институционална структура за координацију процеса коју чине: Координационо тело, Савет Координационг тела, Преговарачке групе и Преговарачки тим.

Координационо тело: За координацију процеса приступања Републике Србије Европској унији основано је Координационо тело за процес приступања Републике Србије Европској унији које разматра најважнија питања и усмерава послове из делокруга органа државне управе у процесу приступања Републике Србије Европској унији. Министар пољопривреде и заштите животне средине је у складу са Одлуком о оснивању Координационог тела за процес приступања Републике Србије члан Координационог тела.

Савет Координационог тела: Савет обавља послове са текућим питањима у процесу приступања Републике Србије Европској унији. Чланови Савета су и председници преговарачких група.

Преговарачке групе: Преговарачке групе образоване су за преговоре о приступању Републике Србије Европској унији као и за обављање других послова утврђених Одлуком о оснивању Координационог тела за вођење преговора о приступању Републике Србије Европској унији.

Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП)

Споразум о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, са једне стране и Републике Србије, са друге стране (ССП) је међународни уговор, чијим је потписивањем Република Србија добила статус државе придружене Европској унији. Две најважније обавезе које је Република Србија преузела овим споразумом су: успостављање зоне слободне трговине и усклађивање законодавства са правом ЕУ. ССП је ступио на снагу 1. септембра 2013. године.

Након ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) представници МПЗЖС активно учествују у примени ССП и у раду органа за спровођење ССП (Одбор за спровођење ССП, Пододбор за пољопривреду и рибарство, Пододбор за транспорт, енергетику, заштиту животне средине, климатске промене и регионални развој, Пододбор за трговину, царине и порезе и Пододбор за економска и финсијска питања и статистику).

 

Преговори о приступању Републике Србије ЕУ

Након политичке одлуке Европског савета да земља кандидат може почети са преговорима за улазак, ЕУ усваја преговарачки оквир (енг. Negotiating Framework). Реч је о документу ЕУ који одређује принципе, суштину и поступке за вођење преговора. На бази тог документа сазива се први састанак међувладине конференције, што представља формални почетак преговора. На том састанку, ЕУ и држава кандидат представљају своја очекивања у вези са преговорима који предстоје.
После формалног отварања преговора почиње фаза аналитичког прегледа законодавства – скрининг (енг. screening), која представља фазу провере и оцене у којој мери је законодавство државе кандидата усклађено са правним тековинама ЕУ. У првој фази процеса скрининга Европска комисија представља правне тековине ЕУ подељене у преговарачка поглавља (енг. explanatory screening). У следећој фази (енг. bilateral screening) држава кандидат представља своје законодавство, даје своје оцене усклађености њених прописа са правним тековинама ЕУ, као и планове за постизање потпуне усаглашености. Циљ скрининга је да се уоче разлике између прописа државе кандидата и правних тековина ЕУ.
После обављеног скрининга Европска комисија израђује Извештај о скринингу (Screening Report). Извештај садржи процену Европске комисије о достигнутом нивоу усаглашености правног поретка државе кандидата са правним тековинама ЕУ те ниво имплементације, као и процену у којој мери су планови за будуће усаглашавање реални.
На основи Извештаја о скринингу Савет усваја документ који се зове Резултат скрининга (енг. Outcome of screening) у коме ЕУ оцењује да ли је држава кандидат достигла довољан ниво усклађености са правним тековинама ЕУ, тако да могу почети преговори о конкретном поглављу. У случају да ЕУ оцени да држава кандидат још није достигла захтевани ниво, одређује мерила за отварање преговора (енг. Оpening benchmarks) које држава кандидат треба да испуни као предуслов за отварање преговора у том поглављу. Мерила за отварање могу имати различите форме – усвајање стратегија и акционих планова, испуњавање уговорних обавеза са ЕУ, пре свега спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању, усвајање закона и подзаконских аката. Када је у Савету остварена сагласност да је држава кандидат у одређеном поглављу остварила задовољавајући ниво усаглашености са правним тековинама ЕУ, Савет позива државу кандидата да предложи Преговарачку позицију. У преговарачкој позицији држава кандидат представља достигнути ниво усаглашености са правним тековинама ЕУ, програм преосталог усаглашавања, те преглед постојећих и будућих административних капацитета за имплементацију. Поред тога, у преговарачкој позицији држава кандидат дефинише и захтеве за прелазним роковима, односно изузећа у оним сегментима где сматра да, због оправданих разлога, неће бити у могућности да у потпуности пренесе правни поредак ЕУ у домаћи оквир у време предвиђеног приступања ЕУ. Држава кандидат може током преговора доставити ЕУ допуну односно промену преговарачких позиција.
На бази преговарачке позиције државе кандидата за одређено поглавље, Савет усваја Заједничку позицију (енг. European Union common position) као одговор на позицију државе кандидата. У том документу ЕУ може констатовати да је држава кандидат у овом поглављу достигла довољан ниво усаглашености са правним тековинама ЕУ те да даљи преговори на том поглављу нису потребни. У том случају се поглавље привремено затвара. У већини случајева ЕУ ће констатовати да ниво усклађености није на нивоу који би омогућавао привремено затварање поглавља те ће одредити мерила које држава кандидат мора да испуни пре затварања поглавља (енг. closing benchmarks). У појединим значајним поглављима, поготово у поглављима 23 и 24, у тој фази биће одређена међуфазна мерила (енг. interim benchmarks) и тек након њиховог испуњења биће дефинисана мерила за затварање поглавља (енг. closing benchmarks).
Процес преговора који у суштини значи процес усаглашавања обе стране обавља се у комуникацији између надлежних институција ЕУ и државе кандидата, а формално се преговори о појединим поглављима отварају и привремено затварају у оквиру састанака међувладине конференције. Значајни принцип преговора јесте да се сва поглавља затварају привремено, што значи да „ништа није договорено, док све није договорено“. Преговори су завршени када је постигнута сагласност државе кандидата и ЕУ у свих 35 поглавља и кад то потврди и Европски савет, што представља и акт формалног завршетка преговора. Све до тог тренутка постоји могућност поновног отварања поглавља у случају да држава кандидат не испуњава преузете обавезе, а што Европска комисија континуирано надгледа. Пред сам крај преговора одредиће се и предвиђени датум приступања државе ЕУ јер је то, између осталог, неопходно за затварање оних поглавља у преговорима који имају финансијске импликације.
Европска комисија током трајања преговора извештава Савет о испуњавању критеријума за чланство и преузетих обавеза државе кандидата по преговарачким поглављима, а такође припрема и редовне годишње извештаје о напретку државе у процесу приступања. О току преговора се редовно извештава и Европски парламент. С обзиром да је поштовање политичких критеријума нешто што се прати током целог процеса приступања, у случају да се у држави кандидату утврде озбиљна кршење владавине права и демократских принципа, затим кршење људских права и слобода, Савет на предлог Европске комисије, или једне трећине држава чланица, може одлучити о привременом прекиду преговора и условима под којима би били настављени.
Након формалног завршетка преговора, саставља се Уговор о приступању Европској унији (Treaty of accession). После његовог потписивања отпочиње процес ратификације како у држави кандидату, тако и у свим државама чланицама. Процес ратификације траје између године и по и две године. Сагласност у погледу приступања државе кандидата даје и Европски парламент.

Првом међувладином конференцијом између Републике Србије и Европске уније која је одржана 21. јануара 2014. године у Бриселу формално су отпочели преговори за приступање Републике Србије Европској унији.

Уводном изјавом датој на првој Међувладниој конференцији Република Србија је истакла да ће се посебна пажња посветити усаглашавању са правним тековинама ЕУ, међународним стандардима као и примени постигнутих споразума у области пољопривреде и руралног развоја (тачка 31) и  да је циљ Републике Србије да у потпуности буде спремна да преузме обавезе из чланства у Европској унији до краја 2018. године, како би могла да постане чланица Европске уније почетком наредног буџетског периода ЕУ (тачка 33).

Министарство пољопривреде и заштите животне средине (МПЗЖС), у делу пољопривреде, је носилац процеса преговарања за 3 поглавља и то:

  1. Поглавље 11 – Пољопривреда и рурални развој (ПГ11)
  2. Поглавља 12 – Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика (ПГ12)
  3. Поглавље 13 – Рибарство (ПГ13)

Представници МПЗЖС учествују у раду још 18 преговарачких група (ПГ1 – Слобода кретања роба, ПГ3 – Право пословног настањивања и слобода пружања услуга, ПГ4 – Слобода кретања капитала, ПГ5 – Јавне набавке, ПГ7 – Право интелектуалне својине, ПГ8 – Политика конкуренције, ПГ14 – Транспортна политика, ПГ15 – Енергетика, ПГ18 – Статистика, ПГ19 – Социјална политика и запошљавање, ПГ20 – Предузетничка и индустријска политика, ПГ21 – Трансевропске мреже, ПГ22 – Регионална политика и координација структурних инструмената, ПГ24 – Правда, слобода и безбедност, ПГ25 – Наука и истраживање, ПГ28 – Здравствена заштита и заштита потрошача, ПГ29 – Царинска унија, ПГ30 – Економски односи са иностранством).

  • Преговарачка група 11 – Пољопривреда и рурални развој

Поглавље 11 обухвата велики број обавезујућих правила од којих  се многа непосредно примењују.  Суштина функционисања Заједничке пољопривредне политике je правилна примена ових правила  и ефикасна заштита и контрола њихове примене од стране државне администрације. Заједничка пољопривредна политика захтева успостављање система као што су Платна агенција и Интегрисани систем контроле и управљања (Integrated Administrative Control System) као и одговарајућих капацитета за спровођење мера руралног развоја. Земље чланице морају бити способне да примењују шеме директне подршке пољопривредницима и да примењују правила заједничке организације тржишта за различите пољопривредне производе.

Одлуком о оснивању Координационог тела за процес приступања Републике Србије Европској унији образована је Преговарачка група за пољопривреду и рурални развој чији су чланови, поред представника МПЗЖС, и представници следећих органа и организација: Министарства здравља; Министарства рударства и енергетике; Министарства финансија; Министарства трговине, туризма и телекомуникација; Министарства привреде; Републичког геодетског завода; Института за стандардизацију Србије; Републичког завода за статистику; Завода за интелектуалну својину; Републичког секретаријата за законодавство; Републичког секретаријата за јавне политике; Канцеларије за ревизију система управљања средствима Европске уније; Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом; Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Канцеларије за европске интеграције.

У оквиру ПГ11, у циљу лакшег обављања послова, образовано је 6 подгрупа:

  1. Директна плаћања;
  2. Агенција за плаћања, Интегрисани систем управљања и контроле (IACS) и Систем за идентификацију земљишних парцела (LPIS);
  3. Хоризонталне политике и структуре (Трговина, FADN, Државна помоћ, Статистика и друга хоризонтална питања);
  4. Организација заједничког тржишта;
  5. Политика квалитета, органска производња и промоцијa;
  6. Рурални развој.

 

Експланаторни скрининг: 18. – 20. март 2014. године

Билатерални скрининг: 14. – 16. мај 2014. године

Извештај о скринингу/Резултат скрининга: Након усвајања Извештаја о скринингу од стране Савета ЕУ 17. јуна 2015. године упућено је писмо којим се Република Србија обавештава да није спремна за отварање преговора у поглављу 11 и да је неопходно да испуни 2 мерила како би отворила преговоре у поглављу 11.

Мерила за отварање преговора: Прво мерило се односи на израду Акционог плана (АП) а друго мерило на подношење захтева за поверавање послова спровођења буџета за ИПАРД II.

  1. Акциони план треба да послужи као основа за преношење, спровођење и делотворну и ефикасну примену правних тековина ЕУ у области пољопривреде и руралног развоја. Акциони план, између осталих ствари треба да укључи развој одговарајућих администратвиних капацитета и процену потребних ресурса и развој Интегрисаног система контроле и управљања (Integrated Administrative Control System – IАCS) као припрему за управљање и контролу плаћања у пољопривреди.
  2. Подношење захтевa за поверавање послова спровођења буџета ИПАРД II програма (Еntrustment with budget implementation tasks for IPARD II) Комисији, у складу са одредбама Уредбе Комисије за спровођење 447/2014.

Подношење захтева за поверавање послова спровођења буџета за ИПАРД II истовремено представља и услов за финализацију тзв. акредитације ИПАРД II оператвине структуре и за повлачење ИПАРД II средстава које је Европска комисија определила Републици Србији у износу од 175 милиона евра за период 2014–2020.

Министарство финансија (Национални службеник за одобравање) доставило је захтев за поверавање послова спровођења буџета (за IPАRD II програм) уз пратећу документацију Европској комисији 14. децембра 2015. године.

 

  • Преговарачка група 12 – Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика.

Поглавље 12 обухвата детаљна правила у области безбедности хране. Општa политика безбедности хране успоставља хигијенска правила за производњу прехрамбених производа. Осим тога, правне тековине предвиђају детаљна правила у области ветерине, који су неопходни за очување здравља животиња, добробити животиња и безбедности хране животињског порекла на унутрашњем тржишту ЕУ. У фитосанитарној области, правила ЕУ регулишу питања као што су квалитет семена, средстава за заштиту биља, штетни организами и исхране животиња.

Одлуком о оснивању Координационог тела за процес приступања Републике Србије Европској унији образована је Преговарачка група за безбедност хране, ветеринарску и фитосанитарну политику чији су чланови, поред представника МПЗЖС, и представници следећих органа и организација: Министарства здравља; Министарства просвете, науке и технолошког развоја; Министарства рударства и енергетике; Министарства финансија; Министарства привреде; Министарства трговине, туризма и телекомуникација; Министарства унутрашњих послова; Министарства одбране; Канцеларије за ревизију система управљања средствима Европске уније; Републичког завода за статистику; Института за стандардизацију Србије; Републичког секретаријата за законодавство; Агенције за лекове и медицинска средства Србије; Завода за интелектуалну својину и Канцеларије за европске интеграције.

У оквиру ПГ12, у циљу лакшег обављања послова, образовано је 9 подгрупа:

  1. Правила безбедности хране, ветеринарски медицински производи/резидуе;
  2. Унутрашња трговина;
  3. Спољна трговина;
  4. Здравље животиња;
  5. Добробит животиња и зоотехнике;
  6. Здравље биља – средства за заштиту биља;
  7. Здравље биља – штетни организми;
  8. Семе, садни материјал и признавање сорти и
  9. Заштита права оплемењивача биљних сорти и генетички модификовани организми.

 

Експланаторни скрининг: 3. фебруар – 7. фебруар 2014. године

Билатерални скрининг: 20. октобар – 24. октобар 2014. године

Извештај о скринингу /Резултат скрининга: Очекује се усвајање Извештаја о скринингу од стране Савета ЕУ.

  • Преговарачка група 13 – Рибарство

Правне тековине у области рибарства састоје се од прописа који не захтевају преношење у национално законодавство. Међутим, неопходно је увођење мера како би се администрација и привредни субјекти припремили за учешће у Заједничкој политици рибарства, која обухвата тржишну политику, ресурсе и управљање флотом, инспекцију и контролу, структурне мере и контролу државне помоћи. У одређеним случајевима, постојећи међународни споразуми и конвенције у области рибарства са трећим земљама или међународним организацијама треба да буду ратификовани и прихваћени.

Одлуком о оснивању Координационог тела за процес приступања Републике Србије Европској унији  образована је Преговарачка група за рибарство чији су чланови, поред представника МПЗЖС, и представници следећих органа и организација: Министарства рударства и енергетике; Министарства здравља; Министарства финансија; Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре; Института за стандардизацију Србије; Републичког завода за статистику; Републичког секретаријата за законодавство и Канцеларије за европске интеграције.

 

Експланаторни скрининг: 30. септембар 2014. године

Билатерални скрининг: 14. новембар 2014. године

Извештај о скринингу/Резултат скрининга: Извештај о скринингу за ПГ13 достављен је Републици Србији 22. маја 2015. године. Након усвајања Извештаја о скринингу од стране Савета ЕУ, Република Србија је писмом од 22. јула 2015. године обавештена да ЕУ, узимајући у обзир резулате скринига, сматра да је Република Србија спремна да отвори преговоре у Поглављу13 и истовремено Република Србија је позвана да преда преговарачку позицију.

Категорије

Величина текста
Контраст