Пољопривредна инспекција је у првих шест месеци 2014. године oбaвилa 6.087 контролa поменутих производа.
Неправилности су уочене у 1.192 случајa. Највећи број неправилности односио се на неажурну документацију произвођача грожђа који нису поднели захтеве за упис у Виноградарски регистар (321 Решење издато је произвођачима грожђа о налагању уписа у регистар).
Најчешћи разлози повлачења производа из промета су непоседовање доказа о безбедности и непрописна декларација, док се мањи део неправилности односи на квалитет.
У првом полугодишту поднето је 206 захтева за покретање прекршајних поступака, 40 пријава за привредне преступе и 272 забране промета. Донете су 102 привремене забране производње, углавном због неуспостављеног функционалног система безбедности хране по принципима HACCP и неиспуњавања прописаних минималних техничких услова.

Пољопривредна инспекција је из промета повукла следеће производе:
– 412 литара пива (због истека рока трајања)
– 772  литара освежавајућих безалкохолних пића (због истека рока трајања)
–  86.665 литара вина (због непрописне декларације – без контролног броја)
– 20 литара ракије (због непрописне декларације)
– 16 литара воћног сока и нектара (због истека рока трајања)
– 6.790 килограма брашна (због недостатка евиденционе маркице)
– 71 килограм чаја (због неусаглашене декларације и истека рока трајања)
– 1.631 килограм прерађевина од воћа (због непрописне декларације)
– 8.260 килограма финих пекарских и кондиторских производа (због истека рока трајања)
– 36 килограма додатака јелу, зачина и прашкастих производа (због истека  рока трајања и неусаглаше декларације)
– 9.200 килограма кукуруза кокичара (због непоседовања анализе о безбедности производа)
– 43.703 килограма кондиторских производа (јер нису испуњени услови безбедности хране – микотоксин и због истека рока трајања)
– 19.594 килограма језграстог воћа (због основане сумње на безбедност производа – поплављена роба)

Одузето је и уништено 270 литара вина и 201 литар ракије због недозвољене продаје у ринфузу.
Закон о безбедности хране јасно дефинише да је забрањено стављати у промет храну која није безбедна. Они који послују са храном, у свим фазама производње и промета, дужни су да обезбеде и докажу да је храна која се налази у промету безбедна за употребу.
Држава спроводи надзор над производњом и прометом хране. Уколико дође до пропуста у обезбеђивању безбедности хране, одговорност сноси онај ко са храном послује – произвођач, увозник, дистрибутер, трговац и други учесници у пословању с храном. Све активности субјеката у ланцу хране, мере предвиђене Законом о безбедности хране, али и службене контроле које спроводе надлежни државни органи иду у правцу обезбеђивања и доказивања да су предузете све мере да крајњи производ буде безбедан.