Poljoprivredna inspekcija je u prvih šest meseci 2014. godine obavila 6.087 kontrola pomenutih proizvoda.
Nepravilnosti su uočene u 1.192 slučaja. Najveći broj nepravilnosti odnosio se na neažurnu dokumentaciju proizvođača grožđa koji nisu podneli zahteve za upis u Vinogradarski registar (321 Rešenje izdato je proizvođačima grožđa o nalaganju upisa u registar).
Najčešći razlozi povlačenja proizvoda iz prometa su neposedovanje dokaza o bezbednosti i nepropisna deklaracija, dok se manji deo nepravilnosti odnosi na kvalitet.
U prvom polugodištu podneto je 206 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, 40 prijava za privredne prestupe i 272 zabrane prometa. Donete su 102 privremene zabrane proizvodnje, uglavnom zbog neuspostavljenog funkcionalnog sistema bezbednosti hrane po principima HACCP i neispunjavanja propisanih minimalnih tehničkih uslova.

Poljoprivredna inspekcija je iz prometa povukla sledeće proizvode:
– 412 litara piva (zbog isteka roka trajanja)
– 772  litara osvežavajućih bezalkoholnih pića (zbog isteka roka trajanja)
–  86.665 litara vina (zbog nepropisne deklaracije – bez kontrolnog broja)
– 20 litara rakije (zbog nepropisne deklaracije)
– 16 litara voćnog soka i nektara (zbog isteka roka trajanja)
– 6.790 kilograma brašna (zbog nedostatka evidencione markice)
– 71 kilogram čaja (zbog neusaglašene deklaracije i isteka roka trajanja)
– 1.631 kilogram prerađevina od voća (zbog nepropisne deklaracije)
– 8.260 kilograma finih pekarskih i konditorskih proizvoda (zbog isteka roka trajanja)
– 36 kilograma dodataka jelu, začina i praškastih proizvoda (zbog isteka  roka trajanja i neusaglaše deklaracije)
– 9.200 kilograma kukuruza kokičara (zbog neposedovanja analize o bezbednosti proizvoda)
– 43.703 kilograma konditorskih proizvoda (jer nisu ispunjeni uslovi bezbednosti hrane – mikotoksin i zbog isteka roka trajanja)
– 19.594 kilograma jezgrastog voća (zbog osnovane sumnje na bezbednost proizvoda – poplavljena roba)

Oduzeto je i uništeno 270 litara vina i 201 litar rakije zbog nedozvoljene prodaje u rinfuzu.
Zakon o bezbednosti hrane jasno definiše da je zabranjeno stavljati u promet hranu koja nije bezbedna. Oni koji posluju sa hranom, u svim fazama proizvodnje i prometa, dužni su da obezbede i dokažu da je hrana koja se nalazi u prometu bezbedna za upotrebu.
Država sprovodi nadzor nad proizvodnjom i prometom hrane. Ukoliko dođe do propusta u obezbeđivanju bezbednosti hrane, odgovornost snosi onaj ko sa hranom posluje – proizvođač, uvoznik, distributer, trgovac i drugi učesnici u poslovanju s hranom. Sve aktivnosti subjekata u lancu hrane, mere predviđene Zakonom o bezbednosti hrane, ali i službene kontrole koje sprovode nadležni državni organi idu u pravcu obezbeđivanja i dokazivanja da su preduzete sve mere da krajnji proizvod bude bezbedan.