Пажљивим читањем и детаљном анализом текста „Сточарство у Србији на путу без повратка: Рушимо рекорде у увозу меса и млека, а имамо свиња колико и 1945. године“, објављеног на порталу дневног листа „Данас“, уочено је да поједини подаци одударају од стварних вредности и ситуација, те Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде обавештава јавност о конкретним и званичним подацима:
У тексту је наведен тачан податак да је годишња производња млека у Србији око 1,4 милијарде литара крављег млека, али је истовремено наведено и да постоји само 228 хиљада музних крава. Тај податак, према подацима Републичког завода за статистику, износи 355 хиљада грла, што је за 120 хиљада више од наведеног броја, док укупан број говеда у Републици Србији износи 725 хиљада грла. Овај број добијен је пописом и усклађивањем са базом обележених животиња коју води Управа за ветерину Министарства пољопривреде.
Када се говори о подацима који се односе на спољнотрговинску размену млека и млечних производа, у тексту се наводи да је пре две године у Србију увезено 85 хиљада тона конзумног млека и 10 хиљада тона млека у праху. Увидом у податке за 2022. годину (када је био највећи увоз у протеклих пет година), долази се до тога да је увоз млека износио 48 хиљада тона, скоро дупло мање од наведене бројке. Увоз млека у праху био је 9,6 хиљада тона (2.600 тона мање од наведеног). Укупан увоз у 2022. години износио је 89 хиљада тона, у 2023. години пао је на 63 хиљаде тона, док је за првих шест месеци текуће године ниво увоза исти као и претходне. Из свега наведеног произилази да нема повећања увоза. Даље, вредност увоза млека у прошлој години (2023. години) износила је 172 милиона долара. У првих шест месеци 2024. године, тај број је 79 милиона долара, што је на нижем нивоу у односу на полугодишњи период у прошлој години. Вредност увоза меса и месних прерађевина у првих шест месеци 2024. године износила је 153,5 милиона долара, односно укупан увоз млека и млечних производа и меса и месних прерађевина је око 233 милиона долара, а не наведених 600 милиона долара.
Наглашавамо и да је производња у сточарству претрпела значајне губитке услед појаве заразних болести, пре свега квргаве коже код говеда (нодуларни дерматитис), док је свињарство након класичне куге свиња сада погођено афричком кугом свиња. Док смо се против класичне куге свиња и квргаве коже код говеда могли борити вакцинацијом, против афричке куге свиња је једини начин борбе уништавање заражених свиња, за шта је издвојен значајан новац у претходном периоду.
Такође, новац који је утрошен за сточарство у претходном периоду утрошен је у складу са Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју и представљао је значајну подршку произвођачима кроз мере директних плаћања, како по грлу, тако и кроз премију за млеко. Произвођачи, нажалост, нису имали довољно новца за инвестиције у развој производње, а како су инвестиције у унапређење производње и укрупњавање основног стада једини начин да се повећа и обим саме производње у сточарству, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде настоји да им га омогући кроз коришћење националних и ИПАРД средстава.
На тај начин помаже се и прерађивачка индустрија, јер им се обезбеђује сировина у земљи и смањују трошкови набавке, а истовремено могу да користе и средства за унапређење прерађивачких капацитета, како би испунили неопходне услове за пласман роба на домаћем и страном тржишту.
Одштампајте чланак
