Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je danas, na 15. Ekonomskom samitu Republike Srbije, da poljoprivreda i prehrambena industrija predstavljaju izuzetno značajne oblasti i razvojnu šansu za unapređenje privrede Republike Srbije, i da je agrobiznis sektor atraktivan kako za domaće, tako i za strane investitore.
Ona je navela da Republika Srbija ima izvanredne uslove za poljoprivrednu proizvodnju koji se ogledaju u kvalitetnom zemljištu, povoljnim klimatskim uslovima, stručno osposobljenom kadru i vrednim ljudima, navodeći činjenicu da je poljoprivredni sektor jedan od retkih privrednih sektora koji godinama beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. „U prošloj godini je, i pored velikih elementarnih nepogoda koje su nas zadesile u poljoprivrednom sektoru, zabeležen suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od preko milijardu evra“, precizirala je ministar Bogosavljević Bošković.
„Ono na čemu Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine insistira je potreba za konstantnim unapređenjem poljoprivredne proizvodnje i prerađivačke industrije i to kako u pogledu kvaliteta proizvoda, tako i u pogledu povećanja proizvedenih količina. Činjenica je da i pored dobrih rezultata srpsku poljoprivredu karakteriše izvoz sirovina ili proizvoda niskog stepena obrade, što u budućem periodu predstavlja zadatak da se uspostavljanjem savremenih prerađivačkih kapaciteta naša zemlja svrsta u red razvijenih zemalja sa visokim procentom izvoza prerađenih proizvoda“, navela je ministar.
Bogosavljević Bošković je istakla da, s obzirom na veliki broj malih gazdinstava, srpski agrar ima potrebu za uspostavljanjem udruženja poljoprivrednih proizvođača, čime bi se omogućila povoljnija nabavka repromaterijala, objedinjena prodaja veće količine proizvoda, zajednička prerada i pakovanje proizvoda, a da se veliki potencijal Srbije nalazi i u izradi proizvoda sa dodatom vrednošću, kao što su organski proizvodi.
Ministar je kao oblast od posebne važnosti izdvojila i transfer znanja za razvoj srpskog agrara, ističući da: „Samo dobro obrazovan poljoprivredni proizvođač koji svoju proizvodnju zasniva na savremenim tehnologijama može biti konkurentan. Jedan od osnovnih preduslova za efikasnu i konkurentnu poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji je unapređenje znanja poljoprivrednika, o čemu govori i podatak da kada bi se unapredilo znanje i povećao prinosa žitarica za 5-10% i prinos mleka za oko 10%, prihod Srbije bio bi uvećan za 150 miliona evra“.
Ministar je podsetila i na donet Zakon o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje kao i na to su našim poljoprivrednim proizvođačima dostupni i krediti sa subvencionisanom kamatnom stopom. Takođe, kako je navela ministar, pored mera podrške poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine sprovodi niz aktivnosti, projekata i programa, koji će doprineti poboljšanju uslova poslovanja i kreiranju boljeg poslovnog ambijenta u poljoprivrednom sektoru.
„Usvajanje IPARD programa i uspostavljanje IPARD strukture omogući će našim poljoprivrednicima korišćenje predpristupnih fondova Evropske unije, što bi trebalo značajno da doprinese unapređenju konkurentnosti domaće poljoprivredne proizvodnje. Takođe, realizuju se aktivnosti na jačanju sistema kvaliteta i bezbednosti hrane kroz uspostavljanje Nacionalne referentne laboratorije, kao i aktivnosti harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, a sve u cilju poboljšanja položaja naših poljoprivrednih proizvođača, unapređenju njegove proizvodnje i blagovremenom prilagođavanju srpske poljoprivrede zahtevima Evropske unije“, rekla je ministar na konferenciji.
Kao jedan od najvećih problema savremene civilizacije, ministar je navela problem kvaliteta životne sredine, a rešavanje ovog problema postalo je neizbežni deo međunarodnih, regionalnih i nacionalnih agendi današnjice.
„Svesni smo da i u Srbiji unapređenje sistema zaštite životne sredine mora uključiti stalnu brigu za očuvanje i unapređenje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta, zaštitu biodiverziteta, očuvanih ekosistema, kao i održivo i efikasnije korišćenje prirodnih, posebno energetskih resursa“, kazala je ministar i dodala da „Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine potpuno podržava koncept tzv. zelene ekonomije, koja je kao instrument održivog razvoja zasnovana na efikasnom korišćenju relativno „čiste” energije dobijene iz različitih obnovljivih izvora, na reciklaži i adekvatnom upravljanju otpadom, kao i na organskoj poljoprivredi“.
„Još jedan veliki izazov za Srbiju predstavljaju njeni ekonomski kapaciteti u oblasti unapređivanja kvaliteta životne sredine. Procenjuje se da će ukupni troškovi ispunjavanja svih pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine do 2030. godine biti oko 10,6 milijardi evra, od čega su najzahtevniji sektor za vode, otpad i sektor industrijskog zagađenja“, izjavila je Bogosavljević Bošković i naglasila da unapređenje životne sredine ne predstavlja samo trošak, već daje i velike koristi za građane i privredu.
„Svesna činjenice da se pred nama nalazi period koji će zahtevati veliki rad, znanje i ulaganje, duboko sam uverena da zajedničkim aktivnostima imamo mogućnosti za pronalaženje racionalnih i produktivnih rešenja, koja će omogućiti uspostavljanje povoljnog poslovnog i investicionog ambijenta, razvoj srpske privrede i unapređenje stanja životne sredine“, zaključila je ministar Bogosavljević Bošković na današnjem Ekonomskom samitu.
Odštampajte članak
