Светски дан хране, 16. октобар, симболично се обележава на дан када је основана Организацијa за храну и пољопривреду Уједињених нација (FAO) 1945. године. У Србији се Светски дан хране обележава од 2001. године и има за циљ да се подигне свест о прехрамбеној сигурности тежећи ефикаснијој производњи, квалитетнијој иshrани, унапређењу животне средине и животним навикама.
Тим поводом Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је, у сарадњи са (FAO), Националном асоцијацијом Serbia Organica и Привредном комором Србије организовало национални дијалог у Нишу коме су учествовали представници државних институција, образовних установа, привреде и организације цивилног друштва на Националном дијалогу.
Ведрана Илић, помоћник министра пољопривреде је истакла да је неопходно искористити снагу знања како би се побољшали прехрамбени системи и како би они обезбедили сигурну храну, приступачну за све, а истовремено чувајући природне ресурсе и борећи се против климатских промена.
„Глобална тема ове године је вода – неопходна за постојање свих живих бића на Земљи, али и за производњу хране, енергије и индустрију. Без воде, нема развоја, нема напретка, нема будућности. Неопходно је да подстакнемо друштво на системске промене у размишљању, култури и односу према ресурсима, али да и ми сви као појединци учинимо све што је у нашој моћи да нико не буде изостављен“, додала је она.
Препознајући значај трансформације система хране за рурални, економски и друштвени развој, Србија је ове године учествовала на УН Самиту о системима хране и указала на планове да преобликује инфраструктуру за рурални развој, посебно за наводњавање и складиштење, убрза процес иновације и дигитализацију сектора, промовише одрживу производњу и потрошњу и уложи у иновативне начине финансирања за мале пољопривреднике.
У складу са овогодишњом глобалном темом Светског дана хране, под слоганом „Вода је живот. Вода је храна. Да нико не буде изостављен.“, учесници су посебну пажњу посветили важности очувања и одговорног коришћења водених ресурса, посебно у пољопривредној производњи. Закључак је да су за унапређење система управљања водама, потребни подаци, иновације, инвестиције и технологије које ће омогућити пољопривредницима, али и приватном сектору ефикаснију употребу воде – у циљу очувања овог вредног ресурса.
Одштампајте чланак
