Конференција „Аграрно пролеће 2026“, одржана на 93. Међународном пољопривредном сајму, показала је да се српски аграр све више окреће производњи са додатом вредношћу, брендирању и женском предузетништву. У фокусу скупа биле су конкретне приче жена које живе од пољопривреде, покрећу производњу, излазе на тржиште и доказују да село у Србији има будућност.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић поручио је да Србија мора да престане да се ослања искључиво на производњу сировина.
„Не може исти подстицај да добија неко ко производи пшеницу и неко ко у повртарству, воћарству или преради улаже десет пута више рада и знања. Србија мора више да вреднује производњу са додатом вредношћу“, поручио је министар.
Он је нагласио да су жене све важнији покретач развоја села.
„Када жена на селу добије прилику да инвестира, она не улаже само у производњу. Она улаже у породицу, у децу, у останак на селу и у Србију“, рекао је Гламочић.
Посебну пажњу привукла је прича Ведране Недељков, која је са породицом развила производњу мини лубеница и успела да их пласира на европско тржиште.
„Почели смо са хиљаду семенки. Данас извозимо у Европу. Али није било лако. Мора да се ради сваки дан и да се стално улаже у квалитет“, рекла је Ведрана.
Она је објаснила да су производњу организовали на више мањих газдинстава како би добили стабилан квалитет и довољне количине за тржиште.
„Тако смо помогли и другим породицама да остану на селу и живе од свог рада“, поручила је она.
Ивана Маријановић, произвођачица ароније и прерађевина, говорила је о томе како се бренд не гради само производом, већ причом и емоцијом.
„Производ који се продаје задовољава потребу. Производ који се памти носи причу, емоцију и идентитет“, рекла је Ивана.
Она је признала да у почетку није ни желела да се бави пољопривредом.
„Да ми је неко некада рекао да ћу се бавити аронијом, не бих му веровала. Данас живимо од тога и поносни смо на оно што смо створили“, рекла је она.
Посебна саветница министра пољопривреде Милица Јанковић истакла је да жене најчешће не одустају због рада, већ због страха од администрације.
„Жене имају идеје и вољу, али их често плаше процедуре и папири. Зато постоје пољопривредне саветодавне службе које бесплатно помажу од прве идеје до пријаве за субвенције“, поручила је Јанковић.
Она је подсетила да Србија данас има 34 пољопривредне саветодавне службе и да је све више жена које се интересују за ИПАРД програме, прераду и озбиљне инвестиције.
О значају образовања и повезивања говорила је Милица Селаковић из Привредне коморе Србије.
„Људи још нису свесни колико вреди имати кућу на селу и парче земље. Храна јесте и биће један од најважнијих ресурса“, рекла је она.
Селаковић је најавила и да је у плану формирање секције за женско агропредузетништво у оквиру Привредне коморе Србије.
Председница Асоцијације агропредузетница Србије Вера Шкулић поручила је да је циљ удружења да жене на селу добију већу видљивост и подршку.
„Без села нема ни Србије. Што више приказујемо лепоту живота на селу, веће су шансе да млади остану или да се врате селу“, рекла је Шкулић.
Конференцију „Аграрно пролеће 2026“ организовали су Асоцијација агропредузетница Србије и Удружење новинара за пољопривреду АГРОПРЕСС, уз покровитељство Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије и подршку Привредне коморе Србије и Привредне коморе Војводине.
