Министри пољопривреде и шефови делегација земаља Југоисточне Европе усвојили су данас у Београду заједничке закључке јубиларног 20. годишњег састанка, којима су дефинисани приоритети даљих реформи у области пољопривреде и сеоског развоја, европских интеграција, безбедности хране, климатске отпорности, подршке младим пољопривредницима и јачања конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора.
Састанак је одржан у организацији Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије и Сталне радне групе за регионални рурални развој земаља Југоисточне Европе (SWG), а у сусрет предстојећем Самиту лидера Берлинског процеса у октобру ове године. Учесници састанка потврдили су заједничку опредељеност ка усклађивању са правним тековинама Европске уније и Заједничком пољопривредном политиком, уз оцену да регионална сарадња представља важан фактор убрзавања процеса приступања ЕУ.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у техничком мандату проф. др Драган Гламочић истакао је да усвојени закључци показују да регион има заједничке циљеве, као и спремност да их преточи у конкретне резултате.
„Данас нисмо само разговарали о будућности пољопривреде региона и нашој европској будућности, већ смо јасно дефинисали шта заједно треба да урадимо. Наш циљ је да реформе које спроводимо буду видљиве тамо где су најважније – на њивама, фармама и у нашим селима, кроз више инвестиција, нова знања, сигурније тржиште и боље услове за произвођаче. Србија ће, као земља која преузима председавање SWG, имати важну улогу у томе да све што смо данас договорили преточимо у конкретне активности и резултате“, поручио је Гламочић.
Једна од централних порука усвојених закључака јесте потреба да користи од процеса европских интеграција буду конкретно видљиве пољопривредницима и становницима сеоских подручја, при чему је институцијама Европске уније и државама чланицама упућен позив да пољопривреда и развој села остану саставни део политике проширења ЕУ и Берлинског процеса.
Посебан акценат стављен је на наставак усклађивања са правним тековинама ЕУ и Заједничком пољопривредном политиком, укључујући области обухваћене Поглављима 11, 12 и 13, као и на успостављање и даљи развој Интегрисаног административног и контролног система (IACS), имплементацију Система за идентификацију земљишних парцела (LPIS), и јачање система безбедности хране, ветеринарских и фитосанитарних служби, са циљем достизања највишег могућег нивоа усклађености до 2030. године.
Закључцима је затражено и успостављање структуираног оквира за приступање и приближавање пољопривреде Западног Балкана Европској унији, који би реформске приоритете и препоруке Европске комисије из Годишњег извештаја повезао са јачањем институционалних капацитета, потребама за инвестицијама и расположивим инструментима ЕУ. Подржано је постепено укључивање партнера са Западног Балкана и Републике Молдавије, у европске структуре у областима пољопривреде, саветодавства, истраживања и припремљености за кризне ситуације, где је то могуће и у складу са правилима ЕУ.
Министри и шефови делегација заложили су се и за адекватнију, предвидиву и доступнију претприступну подршку пољопривреди и сеоском развоју, укључујући шири приступ ИПАРД подршци широм Западног Балкана и једноставније и ефикасније процедуре.
Важан део закључака односи се на безбедност хране, климатске промене и заштиту природних ресурса. Договорено је јачање регионалне спремности за кризе које могу угрозити пољопривреду и снабдевање храном, унапређење размене података и система раног упозоравања, као и координисано деловање у случају прекограничних болести животиња и биљних штеточина. Пажња ће бити усмерена и на прилагођавање пољопривреде и шумарства климатским променама, као и на управљање водама и земљиштем и очување биодиверзитета.
Посебно место у заједничким закључцима добили су знање, иновације и будућност села. Указано је на значај Система знања и иновација у пољопривреди (AKIS) и на потребу за јачањем сарадње са Академијом за електронско учење Огранизације за храну и пољопривреду Уједињених нација (FAO) и европским научним и образовним институцијама, како би нова знања и технологије брже стизали до саветодаваца и пољопривредника.
Као један од кључних изазова препозната је и генерацијска обнова села. Договорено је да се током 2027. године, у оквиру SWG, успостави регионална радна група која ће заједно са младим пољопривредним произвођачима развијати заједничку методологију и предлагати конкретне мере и решења за подршку генерацијској обнови села. Истовремено је истакнута потреба да се младим пољопривредницима, предузетницима на селу и женама у сеоским подручјима омогући бољи приступ земљишту, финансирању, инвестицијама, знању и дигиталним алатима.
Усвојеним документом потврђено је и опредељење за развој конкурентних, одрживих и отпорних ланаца снабдевања који произвођачима треба да обезбеде праведније приходе и дугорочну економску перспективу, кроз модернизацију, удруживање произвођача, транспарентније тржишне односе и иновације.
Учесници су, такође, поздравили одлуку да 27. Форум о пољопривредној политици буде одржан у Србији наредне године у оквиру Специјализоване изложбе ЕКСПО 2027, када ће бити размотрен и напредак у спровођењу договорених приоритета.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
Подели:
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
Најновије вести
- Конкурс за избор контролних тела за вршење службених контрола и других службених активности у области органске производње
- Министар Гламочић са амбасадором Словачке: Пријатељство и партнерство Србије и Словачке јачамо и конкретним пројектима у пољопривреди
- Сарадња са Италијом и Француском у области безбедности хране, ветеринарске и фитосанитарне политике
