Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је током првог квартала 2026. године наставило интензиван рад на модернизацији аграрног сектора, унапређењу система подстицаја, јачању безбедности хране и развоју сеоских подручја, поручено је на данашњој седници Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Народне скупштине Републике Србије, на којој је разматрана Информација о раду Министарства за период од 1. јануара до 31. марта 2026. године.
Представљајући најважније резултате рада и кључне активности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у првом кварталу ове године, државни секретар Жељко Радошевић истакао је да је у извештајном периоду усвојено седам уредби, две одлуке, као и девет правилника који директно уређују област подстицаја, сеоског развоја, безбедности хране, сточарства, органске производње и тржишних стандарда. Посебно је издвојио Уредбу о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју за 2026. годину, која представља основни инструмент подршке пољопривредницима.
Министарство је, према речима државног секретара, наставило и рад на припреми кључних законских решења. У првом кварталу 2026. године успешно су завршене јавне расправе о више нацрта закона, међу којима су нацрти закона о безбедности хране, здрављу биља и средствима за заштиту биља, као и јавна расправа о Предлогу Стратегије пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије за период 2026–2034. године. „Велики број коментара и предлога које смо добили од пољопривредника, научних институција, струковних удружења и локалних самоуправа потврђује да постоји велико интересовање за правце развоја српског аграра. Наша намера је да ова стратегија буде реалан, применљив и дугорочно одржив документ, који ће дефинисати развој пољопривреде у наредној деценији“, поручио је Радошевић.
У области дигитализације аграрног сектора, настављен је развој система еАграр, Агрорегистра, LPIS и IACS система, како би се обезбедиле ефикасније административне процедуре, већа транспарентност и боље праћење мера аграрне политике. Такође, како је навео Радошевић, настављене су активности на јачању саветодавних служби и рад на подзаконским актима који се односе на тржишне стандарде за воће, поврће и јаја, као и на уређење уговорних односа између произвођача, прерађивача и откупљивача, са циљем веће правне сигурности произвођача и уређенијег тржишта пољопривредних производа.
Државни секретар је посебно указао на активности у оквиру ИПАРД III програма, нагласивши да је објављен Индикативни план јавних позива за 2026. годину, при чему је за рурални туризам опредељено 40 милиона евра. То је, како је објаснио Радошевић, снажан сигнал да држава жели да развија села као места живота, рада и нових економских могућности. Додао је да су настављене активности и на акредитацији нових ИПАРД мера, обуци саветодаваца, сарадњи са Европском комисијом и јачању административних капацитета, те да је у оквиру Трећег позива за Меру 1 одобрено 53 пројекта за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, што представља значајан подстицај модернизацији производње.
Према његовим речима, Министарство је наставило и са јачањем међународне сарадње, кроз потписивање више споразума и меморандума и учешће у раду међународних форума, мешовитих комитета и радних група. Додатно, континуирано се радило и на испуњавању мерила за Поглавља 11 и 12, кроз активности на усклађивању законодавства, припреми стратегија и јачању институционалних капацитета. „Желим да нагласим да ове реформе не спроводимо само због процеса приступања Европској унији, већ, пре свега, зато што оне доприносе вишем нивоу безбедности хране, већој конкурентности и бољој заштити потрошача у Србији“, навео је државни секретар.
Радошевић се осврнуо и на значајне резултате остварене у области инспекцијског надзора, указавши, између осталог, на хиљаде спроведених контрола, повлачење значајних количина неисправних производа из промета и спречавање злоупотреба подстицајних средстава у вредности већој од 39 милиона динара. Посебно је указао на рад Дирекције за националне референтне лабораторије, поручивши да је лабораторија за млеко у извештајном периоду анализирала скоро 30.000 узорака млека. „Ови резултати показују да држава води озбиљну борбу против незаконитости и нелојалне конкуренције на тржишту, уз истовремено системско јачање контроле квалитета и безбедности хране, што је од кључног значаја за заштиту потрошача и очување поверења у домаћу производњу“, рекао је Радошевић.
Државни секретар је у закључку истакао да ће Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и у наредном периоду наставити да улаже у подстицаје, инфраструктуру, дигитализацију и институционално јачање сектора, са циљем изградње модерне, конкурентне и одрживе српске пољопривреде.
Данашњој седници скупштинског Одбора присуствовали су и други представници Министарства. На крају седнице Одбор је прихватио Информацију о раду Министарства за период од 1. јануара до 31. марта 2026. године.
