Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић изјавио је у јутарњем програму Танјуг ТВ да су измене и допуне Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју за 2026. годину донете с јасним циљем – да се пољопривредницима обезбеди сигурност, предвидљивост и новац онда када им је најпотребнији, а не након што су трошкови већ направљени.
Гламочић је нагласио да се овом уредбом први пут јасно дефинише временски оквир исплата, што омогућава пољопривредницима да планирају производњу, сетву и инвестиције без неизвесности. Према његовим речима, држава је свесна да пољопривреда не трпи кашњења и да сваки пропуштен рок директно утиче на приносе и приходе газдинстава.
„Највећи део средстава усмерили смо на директна плаћања, пре свега ка сточарима, произвођачима млека и ратарима, али и ка онима који улажу у механизацију, опрему, органску производњу и подизање засада. Пољопривредници морају тачно да знају када новац стиже, јер само тако могу рационално да планирају“, истакао је министар.
Он је објаснио да ће средства за пролећну сетву бити исплаћена пре почетка сетвених радова, уз паралелно активирање повољних кредитних линија. Кредити ће бити доступни са каматним стопама од један одсто, док ће за набавку минералних ђубрива камата бити нула одсто, како би се произвођачима омогућило да благовремено уђу у производњу. Други део подстицаја биће исплаћен уочи јесење сетве, чиме се, како је нагласио, избегава ситуација да се сав новац потроши у једном тренутку, а да касније недостају средства за наставак производње.
Посебан акценат стављен је на сточарство. Гламочић је оценио да су свињарство и млекарство тренутно најосетљивији сектори, пре свега због глобалних и европских тржишних поремећаја. Он је подсетио да пад цена у Европској унији директно утиче и на Србију, јер је реч о повезаном тржишту, али је нагласио да се, упркос томе, виде позитивни помаци.
Како је навео, број приплодних крмача у систему контролисане производње је повећан, укупни фонд свиња је већи за око десет одсто, а увоз прасади је значајно смањен у односу на претходне године. То, према његовим речима, показује да се домаћа производња постепено опоравља и да Србија има довољно свиња за сопствене потребе свежег меса.
Говорећи о млекарству, министар је указао да је Србија у последњем периоду повећала производњу млека, али да је истовремено дошло до пада потрошње, што је створило вишкове и притисак на откупне цене. Он је подсетио да држава већ издваја значајна средства за овај сектор, кроз премију по литру млека, подршку за квалитетна приплодна грла и додатне мере за унапређење производње.
„Морамо бити реални – Србија је мало тржиште и не можемо бити изоловани од онога што се дешава у Европи. Зато је важно да сви учесници у ланцу, од произвођача до прерађивача и трговине, поднесу део терета, како би се очувала производња и стабилност сектора“, поручио је Гламочић.
Министар је најавио и промене у аграрној политици које ће, како је рекао, бити видљиве већ у овој години. Он је нагласио да више неће бити „уравниловке“, већ да ће подршка бити усмерена ка онима који више улажу, повезују биљну и сточарску производњу и баве се интензивним гранама које доносе већу додату вредност.
„Желимо да подстичемо производњу која доноси већи приход по хектару, чува радна места на селу и омогућава дугорочну одрживост. Циљ није само да производимо више, већ да производимо паметније и конкурентније“, закључио је министар у разговору за Танјуг ТВ.
