Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић представио је на 24. седници Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Народне скупштине Републике Србије Информацију о раду Министарства за период од 1. јула до 30. септембра 2025. године.
У излагању пред народним посланицима, члановима Одбора, министар је истакао да је извештајни период обележен бројним изазовима на терену, али и континуираним и одговорним радом Министарства на очувању стабилности пољопривредне производње, безбедности хране, заштити интереса произвођача и спровођењу системских мера од значаја за дугорочни развој аграрног сектора.
Министар је подсетио да је већ почетком јула започето подношење захтева за премију за млеко за други квартал, чиме је обезбеђен континуитет подршке млекарском сектору и очување ликвидности произвођача у условима повећаних трошкова и тржишних нестабилности. У извештајном периоду одржано је и више састанака са представницима удружења произвођача млека, при чему су разматрани кључни изазови у овом сектору и начини за њихово превазилажење. Гламочић је и овом приликом поновио да Србија даје највеће подстицаје за млекарски сектор у целом свету, те да је, захваљујући мерама подршке Министарства, производња млека повећана за више од 5 одсто у односу на прошлу годину.
У области безбедности хране и заштите потрошача, министар је нагласио значај увођења мера за јасније и недвосмислено декларисање млечних производа који садрже палмино и друга биљна уља и масти, што је, према речима самих произвођача млека, дало озбиљне резултате. Најавио је и да ће од 1. јануара наредне године такви производи морати да имају посебно, оригинално паковање, у циљу што јаснијег информисања грађана о производима које купују и конзумирају, као и наставак строгог инспекцијског надзора, што је наишло на одобравање и подршку чланова Одбора. Квалитет и безбедност хране остају апсолутни приоритет Министарства, поручио је Гламочић.
Током трећег квартала, како је министар рекао, настављено је улагање у модернизацију пољопривредних газдинстава кроз ИПАРД програм, као и кроз реализацију субвенционисаних кредита за набавку пољопривредне механизације. Такође, потписани су уговори са произвођачима који су добили средства за инвестиције у пољопривреди у оквиру Програма конкурентне пољопривреде Србије (SCAP).
Истовремено, службе Министарства интензивно су радиле на обради захтева за подстицаје, исплати субвенција и реализацији мера подршке, што је довело до тога да је са свега 14 одсто, колика је била реализација подстицаја на почетку мандата, тај проценат повећан на 98 одсто у овом тренутку. Гламочић је најавио и да ће сви преостали појединачни случајеви дуговања бити исплаћени већ почетком наредне године, као и да ће до краја 2025. године бити објављен календар јавних позива, како би пољопривредни произвођачи благовремено располагали информацијама и могли да планирају производњу и инвестиције у складу са мерама подршке државе.
Министар је посебно истакао и то да је држава правовремено реаговала у циљу очувања стабилности тржишта житарица и заштите интереса ратара, доношењем закључка Владе Републике Србије о откупу пшенице рода 2025. године. Држава је хитно реаговала и у ванредним ситуацијама изазваним пожарима, када је Министарство било присутно на терену и обезбедило конкретну помоћ оштећеним пољопривредним газдинствима.
Гламочић је указао и на значај сталног и отвореног дијалога са пољопривредницима и удружењима, који воде не само министар, већ и државни секретари, како у институцији, тако и непосредно на терену. То је, према његовим речима, омогућило да се изазови сагледају на лицу места и да се мере подршке прилагоде стварним условима производње. Како је навео, такав приступ представља директну потврду да Министарство своју улогу види у активном присуству на терену, праћењу ефеката мера и интензивној комуникацији са произвођачима и прерађивачима.
Нарочито је издвојио разговор које је имао са директорима пољопривредних школа у Србији о положају и будућности ових образовних институција. Министар је поновио да је потребан већи степен иницијативе и личне одговорности руководстава школа и истакао да одрживост система образовања у области пољопривреде подразумева активнију улогу самих школа у привлачењу ученика, а да ће држава обезбедити посебне програме подршке тамо где постоји перспектива за даљи развој.
У периоду од 1. јула до 30. септембра остварене су и значајне активности и иницијативе у области међународне сарадње, кроз билатералне састанке са представницима страних држава, амбасада и међународних организација, али и кроз званичне посете министра и представника Министарства страним држава. Гламочић је, између осталог, подсетио да је Србија била земља партнер на Међународном сајму пољопривреде и хране „АГРА 2025“ у Словенији, као и на Међународном сајму пољопривреде „INTERAGRO“ у Бијељини, што је представљало снажан сигнал јачања регионалне и интернационалне сарадње. Министар је као посебно значајну активност издвојио и учешће на једном од највећих светских сајмова за инвестиције „CIFIT 2025“ у Сјамену, Народна Република Кина, где је предводио делегацију Републике Србије и представљао инвестиционе потенцијале наше земље. Једнако важне су и институционалне посете и састанци који су организовани са представницима кинеских компанија и Генералне управе царина у Сјамену, чији је циљ и резултат јачање међународне сарадње, отварање нових тржишта и подршка извозу српских пољопривредних и прехрамбених производа.
Говорећи о раду Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду, министар Гламочић је навео да је Одбор традиционално био место на којем су доношене кључне одлуке од значаја за развој пољопривреде, често и уз висок степен сагласности. Он је указао на професионалан однос председника Одбора Маријана Ристичевића и значај конструктивне расправе, указујући на то да различита мишљења и критике представљају важан део процеса доношења квалитетних одлука. Гламочић је поручио да остаје отворен за дијалог и заједнички рад са члановима Одбора, са циљем да се кроз сарадњу дође до најбољих решења за пољопривреду. Истовремено, указао је да није у потпуности задовољан радом појединих постављених лица у Министарству, али је нагласио да се ти изазови већ системски решавају, у циљу унапређења ефикасности и одговорности у раду институције.
Након што је представио и резултате бројних других активности које су реализоване не само у области пољопривреде, већ и шумарства и водопривреде, Гламочић је транспарентно, износећи конкретне чињенице, одговарао на сва питања народних посланика, међу којима су председник Одбора Маријан Ристичевић и чланови Дејан Булатовић, Мирослав Алексић и Слободан Илић.
Посебна полемика повела се око увоза и извоза сировог млека и млечних производа. Посланик Илић изнео је податке Удружења „Наше млеко“, према којима је у првих десет месеци ове године увезено 33 хиљаде тона млека и млечних проивзода. Гламочић је демантовао те податке, истакавши да је заправо увоз већи и износи 37 хиљада тона, али је зато извезено 48 хиљада тона. Он је поставио питање зашто се такви подаци не износе, већ се манипулише информацијама и обмањује јавност.
Такође, министар је апеловао на све јавне и политичке личности да се уздрже од ширења дезинформација о квалитету и безбедности хране. Као пример је навео резултате анализа квалитета меда које је објавила лабораторија „Ана Лаб“, а у којима је наведено да се на тржишту налазе фалсификати меда. Међутим, исти узорци меда упућени су и на суперанализу у реномирану лабораторију „Imprint Analytics“ у Аустрији, где је недвосмислено утврђено да није реч о фалсификованом меду, чиме су претходно изнете тврдње оспорене као нетачне. Министар је подсетио и на то да лабораторија „Ана Лаб“ није овлашћена од стране Министарства за контролу квалитета млека, али су у јавности, услед погрешног тумачења и преношења информација, изнете тврдње да је 90 одсто млека у Србији неисправно, што је имало директан негативан утицај на тржиште и довело до пада потрошње млека за око 20 одсто. У том смислу, Гламочић је поручио да је неопходно радити на истинитом и одговорном информисању јавности, посебно када је реч о безбедности хране, како грађани не би били преварени.
У закључку, министар је истакао да је Министарство у извештајном периоду деловало одговорно, системски и континуирано, те да није реаговало само у кризним ситуацијама, већ је истовремено градило институционалне и финансијске механизме који треба да обезбеде стабилност сектора, предвидивост аграрне политике и дугорочни развој пољопривреде, шумарства и водопривреде.
„Пољопривреда није сектор у којем се резултати постижу преко ноћи, али јесте сектор у којем се јасно види да држава, на челу са председником Републике Србије Александром Вучићем, стоји уз своје произвођаче. Наш задатак је да будемо присутни, одговорни и доследни, да штитимо интересе домаћих пољопривредника и потрошача и да градимо систем који ће бити отпоран на кризе и окренут будућности“, поручио је министар Гламочић.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде остаје отворено за конструктиван дијалог са Народном скупштином, Одбором за пољопривреду, шумарство и водопривреду и свим релевантним актерима, са јасним опредељењем да се пољопривреда Републике Србије развија као стратешки ресурс од националног значаја.
