Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић изјавио је у емисији „Бразде“ Радио-телевизије Војводине да аграрни буџет за ову годину износи 147,5 милијарди динара, што је 7,1 одсто укупног државног буџета, уз јасну поруку да државна подршка мора да буде усмерена ка онима који заиста производе и улажу у пољопривреду.
Говорећи о изменама у систему подстицаја, министар је нагласио да се уводи обавеза правдања рачунима за директна давања, како би се спречиле злоупотребе и обезбедило да новац заиста заврши у производњи. Према његовим речима, држава има право да контролише трошење средстава која издваја у тако великом обиму, посебно имајући у виду искуства из претходних година, када подстицаји нису увек стизали до активних пољопривредника.
Министар је објаснио да ће у биљној производњи обавеза правдања важити за све, без обзира на величину газдинства, док ће у сточарству постојати доњи праг, како би се најмања газдинства заштитила од прекомерног административног оптерећења. Истовремено је нагласио да ће као прихватљиви трошкови бити признати рачуни за семе, минерална ђубрива, средства за заштиту биља, храну за стоку, ветеринарске услуге, опрему, механизацију и поправке, односно све што има директну везу са пољопривредном производњом.
Посебан акценат стављен је на промену логике у расподели подстицаја, где више неће важити принцип „свима исто“, већ ће већа подршка бити усмерена ка интензивнијим гранама и произвођачима који више улажу и остварују већу додату вредност. Министар је истакао да ће систем подстицаја препознавати разлике између ратарске, повртарске, воћарске и цвећарске производње, као и улагања у наводњавање, противградну заштиту и пластеничку производњу.
Говорећи о сточарству, министар је оценио да је сектор под снажним притиском услед глобалних поремећаја на тржишту млека и меса, али је нагласио да држава настоји да очува самодовољност и подржи мале и средње произвођаче, који носе највећи део производње у Србији. Подсетио је на значајне подстицаје по литру млека, по крави и по јуници, истичући да би без те подршке последице кризе по домаће сточарство биле далеко теже.
Министар је указао и на повећана средства за мере сеоског развоја, које су скоро удвостручене у односу на претходну годину. Како је навео, реч је о инвестиционим мерама које омогућавају изградњу објеката, набавку опреме и унапређење производње, при чему у појединим подручјима држава учествује са до 65 одсто бесповратних средстава. Најављени су и конкурси за инфраструктурне пројекте у селима, који обухватају водовод и електроенергетску мрежу.
Осврћући се на спољнотрговинске изазове, министар је истакао да Србија извози више млека и млечних производа него што увози, али да притисак јефтинијих производа из ЕУ у региону утиче на домаће произвођаче. Он је нагласио значај отварања нових тржишта, посебно Кине, где Србија бележи значајан раст извоза производа са додатом вредношћу, попут вина, ракије, меда и прерађевина.
На крају гостовања, министар је поручио да је стратешки циљ државе обезбеђивање прехрамбене сигурности и стабилности домаће производње, нагласивши да очување села и малих и средњих газдинстава значи и очување Србије.
ФОТО: Снимак екрана РТВ, Бразде
