У организацији Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, у просторијама Привредне коморе Србије, данас је одржан округли сто у оквиру јавне расправе о Нацрту закона о безбедности хране.
Жељко Радошевић, државни секретар у Министарству пољопривреде, истакао је да је основни циљ новог закона заштита живота и здравља грађана кроз успостављање високог нивоа безбедности хране у свим фазама – од производње, преко прераде и промета, до потрошње.
„Нови закон прецизније и строже дефинише надлежности и трошкове у систему контроле безбедности хране, како унутар Министарства пољопривреде, тако и између Министарства пољопривреде и Министарства здравља. Јачање система контроле не значи повећање трошкова за привреду или грађане, већ осигурава да се надзор обавља ефикасно и усмерено на критичне тачке производног ланца“, нагласио је Радошевић.
Он је додао да ће новим законским решењима бити побољшана контрола јавних објеката за исхрану, укључујући народне кухиње и угоститељске објекте, као и унапређено повезивање свих релевантних регистара у области хране и хране за животиње.
Државни секретар је истакао да је један од циљева закона и усклађивање са регулативом Европске уније, посебно са Уредбом (ЕЗ) 178/2002, што ће омогућити лакши и бржи извоз домаће хране на међународна тржишта.
„Јавна расправа представља значајан корак ка успостављању ефикасног и транспарентног система безбедности хране, а Министарство позива све заинтересоване стране да активно учествују, изнесу своје предлоге и сугестије и на тај начин допринесу креирању стабилног и предвидивог правног оквира“, поручио је Радошевић.
Директор Управе за заштиту биља Небојша Милосављевић истакао је да је доношење новог закона део континуираног процеса унапређења система безбедности хране у Србији и његовог усклађивања са међународним стандардима.
„Циљ нам је да грађанима Републике Србије обезбедимо здраву, безбедну и квалитетну храну. Ови стандарди нису важни само за домаће тржиште, већ представљају и кључни услов за одрживост наших произвођача на европском и светском тржишту. Србија извози храну у више од 100 земаља света и важно је да очувамо и унапредимо наш извозни потенцијал“, нагласио је Милосављевић.
Он је додао да је усвајање закона и део обавеза Србије у процесу европских интеграција, посебно у оквиру преговарачког поглавља које се односи на безбедност хране, ветеринарску и фитосанитарну политику.
Нови закон предвиђа и унапређен систем контроле заснован на анализи ризика. На основу прикупљених података из вишегодишњих мониторинг програма, информација о безбедности хране и међународних обавештења о потенцијалним ризицима, процењиваће се где у ланцу производње постоји највећи ризик, како би инспекцијски надзор био ефикаснији и усмерен на критичне тачке.
Закон је део ширег законодавног оквира који обухвата и прописе о службеним контролама хране, здрављу биља и здрављу животиња, чиме се успоставља целовит правни систем за функционисање безбедности хране у Србији.
Посебна новина односи се и на издвајање области хране за животиње у посебан закон, како би се прецизније дефинисале надлежности, обавезе и одговорности свих учесника у том сектору.
Министарство истиче да пооштравање и прецизирање услова за регистрацију објеката у којима се храна производи и прерађује не значи нужно повећање трошкова за привреду или грађане, већ јачање постојећег система контроле. Још од 2009. године, када је донет први Закон о безбедности хране, примењује се интегрисани приступ контроли и надзору хране, којим су субјекти у производњи хране јасно дефинисани као одговорни за безбедност својих производа.
„Иако број инспектора није увек довољан, нови закон би требало да омогући рационалније коришћење постојећих капацитета и ефикасније спровођење контрола“, закључио је директор Милосављевић.
Јавна расправа о Нацрту закона о безбедности хране представља први корак ка успостављању унапређеног система безбедности хране, са циљем заштите здравља грађана и јачања конкурентности домаће пољопривредно-прехрамбене производње.
