У Палати Србија данас је пољопривредницима свечано уручено више од 50 решења о додели подстицаја у пољопривреди. Догађају у организацији Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде присуствовали су пољопривредни произвођачи из различитих крајева Србије, као и саветодавци и представници Управе за аграрна плаћања.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић изјавио је да 53 одсто свих подстицаја у Србији иде управо у сектор пољопривреде, што показује да је аграр стратешки приоритет државе.
Он је нагласио да Министарство у просеку сваког радног дана исплати најмање 500 милиона динара пољопривредницима, те да је план да се само у марту исплати више од 35 милијарди динара по различитим основама.
„Новaц који држава даје за подстицаје треба да се уложи у пољопривредну производњу. Наш циљ је да средства стигну до људи који раде и производе, али и да спречимо сваку могућу злоупотребу“, поручио је министар.
Подсетио је да је од ове године Министарство увело Календар подстицаја, као и да ће директна давања морати да се правдају рачунима, како би било осигурано да новац буде употребљен искључиво за намене у пољопривредној производњи. Рачуни у биљној производњи ће се односити на репроматеријал као што су семе, садни материјал, минерална ђубрива и средства за заштиту биља. Биће прихватљиви сви рачуни од 1. августа 2025. до 31. јула 2026. године, а детаљна правила у вези са правдањем рачунима биће прописана правилницима.
„Они који не буду могли да оправдају средства, мораће да их врате са затезном каматом. Уводимо ред и одговорност, јер је то у интересу свих пољопривредника“, истакао је Гламочић.
Министар је најавио да ће већ у понедељак бити расписан јавни позив за 18 хиљада динара по хектару и да ће се исплате вршити одмах по пријему и обради захтева. Креће и исплата премије за млеко за четврти квартал и наставља се континуирана исплата подстицаја по свим основама, навео је министар.
Говорећи о ситуацији у млекарском сектору, министар је нагласио да је компанија Имлек наставила откуп млека у пуним количинима, као и да се Министарству јавља све више компанија које се баве увозом ради откупа полутврдих и тврдих сирева које поједине млекаре имају у вишку.
Посебно је истакао да је Министарство упутило допис млекарама да се изјасне о стању на лагеру, а да је одговор пристигао само од четири млекаре, и то Млекаре Сеничић, Млекаре Стошић, Лазар Блаце и Краљевачке млекаре, међу којима су се само последње две изјасниле да имају вишкове. Позвао је све учеснике у сектору на друштвено одговорно понашање како би се заједничким трудом превазишли сви тренутни изазови.
Министар је пренео и утиске са данашњих консултација са представницима Европске комисије, поручивши да се нада њиховом позитивном одговору када је реч о увођењу заштитних мера које је Србија иницирила.
У оквиру догађаја представљено је и како функционише додела подстицаја путем платформе еАграр, што је део процеса потпуне дигитализације система аграрних плаћања.
Међу добитницима подстицаја био је и Иван Бојанић из Лелића код Ваљева, који је изјавио да ће добијена средства уложити у даљи развој газдинства. Он је добио подстицаје за пет јуница, по 100.000 динара по грлу, односно укупно 500.000 динара. „Ова средства значе конкретну подршку за проширење производње и сигурност у планирању“, поручио је Бојанић.
Директорка Земљорадничке задруге из Ражња Ружица Ђукић Јанковић захвалила је Министарству на додељеним средствима, истичући да ће подстицаји бити искоришћени за куповину сточне хране. Задруга је за две јунице и 31 краву остварила подстицај у износу од 1.950.000 динара.
Догађај у Палати Србија био је и прилика за директан разговор пољопривредника са представницима Управе за аграрна плаћања, који су након званичног дела одговарали на питања и помагали у провери статуса захтева. Министар је поручио да подстицаји нису формалност, већ конкретна финансијска подршка која омогућава производњу, инвестиције и стабилност српског села.
„Пољопривреда не трпи кашњења. Наш посао је да новац стигне на време и да систем функционише. Резултати су најбољи одговор“, закључио је Гламочић.
