Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић свечано је отворио 60. Саветовање агронома и пољопривредника Србије и 6. Саветовање агронома Србије и Републике Српске, које се традиционално одржава на Златибору у организацији Института за ратарство и повртарство из Новог Сада.
Отварајући скуп, министар Гламочић је истакао да се ове године саветовање одржава у тренутку када су „питања биолошког суверенитета и прехрамбене сигурности изразито актуелна” и нагласио да су то „конкретна питања о томе ко контролише семе, генетичке ресурсе и производњу хране, колико је систем зависан од увоза и да ли је отпоран на климатске ризике“. У обраћању је најавио усвајање нове Стратегије пољопривреде и руралног развоја 2025–2034, која поставља јасне смернице за стабилизацију сточарства, јачање домаћег семенарства, смањење увозне зависности, улагање у адаптацију на климатске промене, дигитализацију и подршку преради као пут ка већој додатој вредности. „Наш циљ није фраза о развоју, већ већа домаћа производња, мањи увоз и стабилнији приходи“, поручио је министар.
Присутнима се затим обратила др Драгана Латковић, директорка Института за ратарство и повртарство, нагласивши да Саветовање носи дугу традицију и одговорност. „Када погледате у српску бразду, у њој куца срце Института за ратарство и повртарство“, поручила је Латковић, подсећајући да Институт ове године обележава 88 година постојања и да се његов научни рад препознаје у практичном напретку производње. Она је подвукла да се пољопривреда мења под утицајем климе и технологија и истакла да „машине јесу хардвер, али генетика коју стварамо – то је софтвер српске пољопривреде“. Латковић је навела да Институт данас оплемењује преко 40 биљних врста и развија технологије које повезују генетику, роботизацију и вештачку интелигенцију са производњом на терену.
Председница Управног одбора Института проф. др Маријана Дукић Мијатовић подсетила је на корене саветовања и место које је Институт имао у развоју агрономске праксе у нашој земљи. Она је истакла да је управо из сарадње са произвођачима настала „зимска школа“, претеча данашњег саветовања, које се током шест деценија развило у традиционално место преноса знања, искустава и поверења између науке и производње. Дукић Мијатовић је навела да је Институт до сада регистровао више од 1300 сорти и хибрида, од којих је преко 600 признато у 26 земаља света, те да је под новосадском генетиком данас засејано око три милиона хектара сунцокрета широм света. „Ово саветовање није само стручно окупљање, већ простор припреме за изазове који тек долазе“, поручила је она.
Јубиларно Саветовање на Златибору и ове године окупља агрономе, пољопривреднике, истраживаче, саветодавце и привреду из Србије и Републике Српске. Због своје улоге у брзом преносу научних резултата у праксу, Саветовање је данас једно од најзначајнијих стручних скупова у области биљне производње у региону.
