Када је на место министра пољопривреде, шумарства и водопривреде постављен проф. др Драган Гламочић многи из струке су рекли да је “дошао прави човек на право место”. По образовању је доктор пољопривредних наука и редован професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду. Није од министара који седе у кабинету, не плаши се да запрља ципеле у сеоском блату и обилази по пет, шест газдинстава за дан како би из прве руке сазнао шта тишти пољопривреднике.
У интервју за Курир министар је говорио о државним подстицајима, квалитету хране, али и проблемима у сектору млекарства.
Најавили сте од идуће године измене по питању исплата подстицаја, да ли можете да нам појасните о чему се ради?
– Влада Србије је за наредну годину издвојила за пољопривреду 7,2 одсто буџета. Треба увек имати у виду да пољопривреда, према последњим подацима, учествује у БДП-у са 3,6 процената што значи да аграр добија два пута више из буџета него што доприноси БДП-у. Ја као министар сматрам да заслужује и више, али ако некоме повећавате подстицаје неком другом морате да узмете. Пошто сваки дан сам на терену могу вам рећи да су сви прави пољопривредници задовољни. Оно што они очекују од министарства је да се направи ред.
Какве промене можемо да очекујемо у аграрној политици у 2026. години?
– У наредној години тражићемо да се подстицаји које држава даје правдају рачунима. Шта то значи? Сви они који буду добили новац за биљну или сточарску производњу, мораће то да оправдају рачунима. Оно што је битно у првој години када се овако нешто уведе, направићемо меру да најмања газдинства то неће морати да раде. Још увек правимо калкулацију, видећемо да ли ће то бити они са три или пет хектара, али сви који имају земљу преко овога мораће да имају рачуне. А, онда ме питају од чега ће живети? Живеће од онога што зараде. Ово су подстицаји зато што подстичемо нешто, а живите од онога што продате – млеко, месо, јаја. На овај начин ћемо коначно решити проблем ко је прави, а ко фиктивни пољопривредник. Подстицаје ће добијати они који имају рачуне, а имају их они који раде земљу. Неће бити кашњења са исплатама, биће контроле и онај ко буде злоупотребио добијена средства мораће да их врати плус затезна камата. Суштина је да уводимо одговорност, ред и дисциплину и да паре заврше у пољопривреди, не у широкој потрошњи, а да нам аграр остаје неразвијен. Наредних година ћемо након аналитике гледати и усмеравати средства у гране које имају ефекта да остану на тржишту.
Како ће изгледати исплата подстицаја за биљну производњу?
– Поделићемо је у две рате: прва ће бити пре пролећне сетве, друга пре јесење сетве зато што су то два ударна термина када је ратарима новац неопходан. И неће бити условљено за семе већ за све што им је у том тренутку потребно. Кад условите подстицаје за нешто, рецимо за семе, цене на тржишту почињу да расту. Значи, пољопривредници ће моћи за ту праву траншу да купе семе, ђубриво, пестициде…
Недавно сте рекли да је дошло до смањења увоза млека за скоро 30 одсто, да ли то значи да млекаре сада више узимају млеко од домаћих произвођача?
– Код млека се десило више фактора у исто време. Ми као држава имамо највеће подстицаје на свету кад је у питању млечни сектор. Захваљујући томе повећали смо производњу између пет и десет одсто. Међутим, у истом периоду се десио пад потрошње млека, по неким проценама и до 25 процената. Европа има вишкове млека због неспоразума са САД, цена на тржишту константно у паду што се одражава и на нас, јер смо део Европе. Има оних који се залажу за забрану увоза, можемо то, али онда ће нама да забране извоз и имаћемо већи проблем, јер више извозимо него што увозимо млека. Суштина је да млеко треба да појефтини у млекарама, а првенствено на полицама продавница. Уз повећану потрошњу ми ћемо кризу пребродити за месец, два, али ако то не урадимо ово ће бити торнадо који ће уништити овај сектор.
Колико је храна коју једемо безбедна и квалитетна?
– Већина људи не зна да је 99 одсто контроле хране у оквиру Министарства пољопривреде. Докле год не будемо направили ланац и повезали произвођаче и потрошаче, а између је прерађивачка индустрија, имаћемо проблеме. Наша храна је безбедна, чак и европским стандардима међу најбезбеднијим у Европи. Али, једно је безбедност, а друго квалитет на коме морамо више да радимо више. Није спорно да на тржишту имате производе различитог квалитета и цене, али проблем је кад се потрошачи доводе у заблуду кад вам се нешто прода по високој цени, а није квалитетно. Нико нема право да вам прода сир качкаваљ, а онда када погледате ситним словима на декларацији пише да је од у килограму сира најмање пола палмина маст. И то је био разлог зашто смо ушли у ту причу врло пажљиво да не бисмо направили поремећај на тржишту. Зато смо увели прелазни период за декларисање, али убудуће ће морати на амбалажи да стоји да је производ са палминим уљем. Морамо апеловати на људе да користе више млеко које је здравије него палмина маст.
Страно и домаће – Уводи се ред у месни сектор
– У свињарском сектору смо слаби и морамо да увозимо, јер немамо довољно домаћег меса. Али, морамо направити систем како ће се декларисати месо да не буде обмане и да се зна да ли је домаће или је стигло из иностранства. Мораће крупно да пише кад је прозведено и у којој земљи, кад је увезено и колико је старо. Исто важи и за месне прерађевине. Видећемо како ћемо означити домаће производе, али са том етикетом потрошач је знати да је тај производ 100 одсто из Србије, да је направљен од домаћих сировина без обзира да ли је у питању џем, ајвар или месо. Контроле ће бити ригорозне зато што је то у интересу потрошача и грађана – казао је министар.
Дезинформације – Ништа не кријемо
– Ми редовно контролишемо исправност хране од њиве до трпезе, ништа не кријемо и уништавамо оно што не ваља. Али се стално појављују дезинформације које утичу на потрошњу. Имали смо серију дезинформација о квалитету меда, а кад смо те узорке послали на суперанализу у Аустрију у једну од најбољих лабораторија у ЕУ ни један узорак меда није био фалсификат. Исто се десило и са млеком, а све то утиче на потрошњу. Кад је у питању враћање наших производа из извоза у последње време је то било зато што није била добра декларација, а не зато што наша храна није исправна. Наравно, увек ће постојати појединачни случајеви, али суштина је да ми ништа не кријемо.
Протести – Разговор са свима, али о пољопривреди
На питање да прокоментарише протесте на улици појединих пољопривредника министар Гламочић каже да је спреман да разговара са свима, али искључиво о пољопривреди.
– Ја имам велико искуство, рођен сам и живим на селу, добро познајем пољопривредне произвођаче. Стално разговарам са удружењима било да су у питању велика као Пчеларска организација Србије (СПОС) која има више од 1.000 чланова или они мањи са 100 чланова. Али, имамо и море удружења које имају једва два, три члана и они су најгласнији. Није проблем комуникација већ што је јасно да нису дошли да се договоре већ пољопривреду користе за своју политичку агенду. Са таквима не желим да причам не зато што имају другачије мишљење већ зато што неће да разговарају о пољопривреди, већ долазе са намером да се не договоре и то користе у политичке сврхе.
Као и у другим земљама и у Србији је један од проблема успорени државни службеници што министар Гламочић покушава да промени.
– Људе у министарству деле на зимзелене, оне који су стално ту, и листопадне у које ја спадам, који буду мало и оду. Некад је већи проблем у државним службеницима него у министрима. Ја сам ту из струке, па мене како каже наш народ “тешко могу да преведу жедног преко воде.” Гледао сам друге министре који нису били из струке и знам колико је важно имати добар тим – рекао је министар Гламочић који је за најближе сараднике бирао људе из струке.
– Све видим и све знам баш зато што сам из струке, а чини ми се да би ми некад било лакше да не видим – каже уз осмех министар.
Аутор текста: Драгана Петровић, Дневни лист Курир
