Пројекат „Јачање отпорности сектора пољопривреде на елементарне непогоде“, који је у Републици Србији реализовала Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, уз финансијску подршку Европске уније, званично је завршен након пет година интензивног рада на јачању капацитета, политика и пракси у области климатски отпорне пољопривреде.
Отварајући завршну конференцију, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић подсетио је на то да је пројекат започет у марту 2021. године.
„Током протеклих година, уз помоћ средстава из фондова Европске уније, ФАО је посвећено радио на једном од најважнијих циљева за будућност пољопривреде у нашој земљи: стварању пољопривреде која је отпорна на климатске промене. Наша мисија је била јасна – оснажити капацитете на свим нивоима“, навео је Гламочић.
Како је додао, Министарство пољопривреде директно је подржано у интеграцији климатски паметне пољопривреде у најважнијим планским документима и ИПАРД програму, реализоване су обуке запослених у министарству и формиране су радне групе које ће наставити рад и након пројекта. Уз то, развијене су препоруке за унапређење мера управљања ризицима.
„Кроз сарадњу са 23 најугроженије општине, омогућено је да се локални програми подршке ускладе са принципима одрживости и уведу принципи климатски паметне пољопривреде. Велики допринос пројекта је и у преносу знања – реализован је низ обука за пољопривредне саветодавне стручне службе широм Србије, а у 12 средњих пољопривредних школа уведен је изборни предмет Климатске промене у пољопривреди“, поручио је министар Гламочић.
Амбасадор и шеф делегације Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат рекао је: ,,Заједно смо напорно радили како бисмо пољопривреду учинили отпорнијом на елементарне непогоде. Са сигурношћу и уз извесну дозу поноса можемо рећи да је пољопривреда у Србији сада боље припремљена и отпорнија на елементарне непогоде. Ово је једно од многих важних достигнућа овог пројекта”, навео је фон Бекерат.
Регионални представник ФАО за Европу и централну Азију Набил Ганги је у свом обраћању истакао неке од пројектних резултата: ,,Подржали смо развој политика, обучили стотине стручњака, саветодаваца, наставника и ученика и демонстрирали више од 35 климатски паметних пракси на преко 400 демо поља. Досегли смо до око 1.600 пољопривредника широм земље, али то није крај, још важније је оно што долази након тога. Пројекат је донео трајне институционалне промене”.
Пројекат је спровођен у блиској сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, локалним самоуправама, пољопривредним саветодавним службама, образовним институцијама и пољопривредницима широм Србије. Осмишљен је као одговор на све израженије последице климатских промена и елементарних непогода, које представљају један од највећих изазова за пољопривредну производњу.
Кроз интеграцију управљања ризицима од катастрофа (DRM) и климатски паметне пољопривреде (CSA) у јавне политике, институционалне оквире и праксу на терену, пројекат је допринео системском приступу јачању отпорности пољопривредног сектора. Током реализације, обезбеђен је технички допринос за осам докумената јавних политика, а капацитети су ојачани на националном и локалном нивоу кроз обуке, приручнике и методолошку подршку.
Посебан фокус био је на демонстрацији мера климатски паметне пољопривреде. У 16 општина широм Србије и три научно-истраживачка института успостављена су демо поља, где је више од 35 климатски паметних пракси приказано у реалним условима производње. На овим пољима је око 1600 пољопривредника имало прилику да се директно упозна са мерама за смањење ризика од суша, поплава, мраза и других климатских екстрема.
Пројекат је значајно допринео и развоју људских капацитета: обучено је око 80 запослених у Министарству пољопривреде, око 80 представника 23 локалне самоуправе, више од 400 пољопривредних саветодаваца, као и више од 300 ученика и наставника из средњих пољопривредних школа, чиме су принципи климатске отпорности интегрисани на свим нивоима.
Посебна пажња посвећена је родној равноправности и оснаживању жена и младих, као кључних носилаца будућег развоја пољопривреде и руралних подручја.
Завршетком овог пројекта, Србија је направила значајан корак ка модернијој, одрживијој и климатски отпорнијој пољопривреди, усклађеној са циљевима Европске уније и Зеленог договора. Постигнути резултати и научене лекције представљају чврсту основу за даље улагање у отпорност пољопривреде и дугорочну прехрамбену сигурност.
