У оквиру сајма „AgroBelgrade 2026“ на Београдском сајму одржана је конференција посвећена Стратегији развоја биљне производње Србије, са посебним освртом на воћарство, виноградарство, повртарство и цвећарство као секторе који доносе највећу додату вредност у пољопривреди и имају значајан извозни потенцијал.
Конференција је окупила представнике државе, науке, саветодавних служби, осигуравајућег сектора и произвођаче из целе Србије, а разговор је био усмерен на конкретне мере које треба да обезбеде стабилнију производњу, веће приносе и сигурнији пласман домаћих производа. Препуна сала сајамског конференцијског центра потврда је великог интересовања за будућност пољопривреде.
Конференцију је отворио министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић, који је поручио да Србија улази у нову фазу развоја биљне производње у којој држава подршку усмерава ка секторима са већом додатом вредношћу.
„Ове године предвиђамо већа издвајања по хектару за воће, поврће, цвеће и винограде, јер је то производња која тражи већа улагања, носи већи ризик, али доноси и највећи приход по јединици површине. Наш циљ је да подигнемо принос, квалитет и технологију, а не да останемо само извозници сировине“, поручио је министар.
Он је додао да ће положај произвођача бити додатно заштићен новим Законом о непоштеним трговачким праксама, који уводи фер рокове плаћања и јасна правила у трговини кварљивим производима, чиме се прекида пракса да произвођачи сами носе терет тржишног ризика.
Проф. др Татјана Бранков, председница Друштва аграрних економиста Србије и посебна саветница министра пољопривреде, представила је кључне налазе анализе стања у сектору воћа, поврћа, вина и украсног биља, као основу за нову Стратегију развоја пољопривреде и руралног развоја Србије до 2034. године. Она је указала да Србија има озбиљан производни и извозни потенцијал, али да се већ годинама суочава са проблемом пада производње квалитетног садног материјала, што директно утиче на приносе.
Производња садница је са 44,6 милиона у сезони 2015/16. пала на 39,7 милиона у 2023/24. години, што представља пад од скоро пет милиона садница. Последица се види и у производњи малине, где је просечан принос опао са око 6 на 5,2 тоне по хектару у периоду од 2015. до 2023. године. Отуда је важно навести да ће Министарство од ове године поновo увести подстицаје за расадничарску производњу.
„Ако не обезбедимо квалитетан, сертификован садни материјал и не обновимо засаде на здравој основи, губимо конкурентност. Зато нова Стратегијa ставља фокус на јачање домаће производње садница, модернизацију производње, инвестиције у прераду и боље организовање произвођача“, поручила је проф. Бранков.
Милица Јанковић, директорка Пољопривредне саветодавне и стручне службе Београд и посебна саветница министра пољопривреде за саветодавне службе, истакла је да успешна примена Стратегије зависи од рада на терену и директне подршке произвођачима.
Она је нагласила да ће у наредном периоду задатак саветодавних служби бити да нове технологије, стандарде производње, мере заштите и економске моделе пренесу произвођачима како би смањили губитке, повећали приносе и лакше одговорили на захтеве тржишта.
„Свака инвестиција у технологију има ефекат само ако произвођач има стручну подршку на терену. Улога саветодавних служби је да нова знања и решења стигну до сваког газдинства“, истакла је Јанковић.
О управљању ризицима у пољопривреди говорио је Милош Марковић, члан Извршног одбора компаније „Дунав осигурање“, који је указао да климатски ризици све више угрожавају производњу, док је ниво осигурања у Србији и даље низак.
„У Србији је осигурано тек 12 до 15 одсто обрадивих површина, док у појединим суседним земљама тај проценат достиже и 80 одсто. У последњих пет година само у воћарству исплаћено је више од три милијарде динара штете, што показује колико су ризици све већи“, навео је Марковић, подсећајући да држава субвенционише од 40 до 70 одсто премије осигурања, што пољопривредницима омогућава приступачнију заштиту производње.
Закључак конференције је да будућност српске биљне производње није у количини сировине, већ у стабилном квалитету, већој додатој вредности, сигурном пласману и већем приходу који остаје код произвођача.
Министарство пољопривреде ће, како је поручено, кроз нову Стратегију, подстицаје и законска решења наставити да подржава управо оне секторе који могу обезбедити дугорочну стабилност и раст српске пољопривреде.
