У оквиру јавне расправе о Предлог стратегије пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период 2026–2034. године, данас је у Београду одржан округли сто. Том приликом представљен је Предлог нове стратегије, а проф. др Татјана Бранков, посебни саветник министра, указала је на кључне измене предвиђене овим документом.
Она је истакла да је структура Предлога стратегије у потпуности усклађена са законским оквиром и да су дефинисани визија, општи циљ и шест посебних циљева развоја сектора пољопривреде и руралних подручја.
„Јавне консултације су већ спроведене у децембру 2025. године, а нацрт је разматран и на седници Одбора за пољопривреду Народне скупштине, који је већином гласова подржао овај документ. Током консултација идентификовано је 18 примедби, од којих је већина усвојена, чиме је текст додатно унапређен“, навела је Бранков.
Према њеним речима, јавна расправа траје до 30. марта 2026. године и сви заинтересовани имају могућност да доставе своје предлоге и сугестије.
Бранков је нагласила да се једна од најважнијих измена односи на органску производњу, чија је улога значајно оснажена, као и на развој био-дистриката.
„Органска производња је сада јасније повезана са заштитом животне средине, климатским променама, биодиверзитетом, јавним здрављем и руралним развојем. Разматра се и увођење додатних подстицаја, посебно у заштићеним просторима као и веће укључивање организација из овог сектора као партнера Министарства“, истакла је она.
Говорећи о другим сегментима, Бранков је указала на значај јачања улоге локалних самоуправа и локалних акционих група, као и на унапређење политика руралног развоја кроз националне програме и ИПАРД.
Посебна пажња, како је навела, посвећена је пчеларству, са циљем очувања здравља пчела, биодиверзитета и смањења употребе хемијских средстава.
„Предложен је и пилот-програм природног пчеларства, уз научни надзор, као и увођење дигиталних решења за праћење производње и порекла меда“, додала је Бранков.
Она је нагласила да су у стратегију уврштене и мере за очување аутохтоних раса, подршка младима у пољопривреди, развој сточарства и унапређење директне продаје производа „са прага“.
„Такође, предложено је оснивање Савета за заштиту пољопривредног земљишта и увођење звања овлашћеног агронома, као и даље унапређење водопривреде, посебно у контексту управљања водним ресурсима у условима климатских изазова.“
Бранков је указала да одређени предлози нису прихваћени, пре свега они који се односе на детаљне финансијске и регулаторне механизме, јер стратегија представља оквирни документ, док ће се конкретне мере разрађивати кроз посебне програме и законска решења.
„Улазимо у другу фазу јавне расправе и наставићемо да пажљиво анализирамо све пристигле предлоге“, поручила је она.
У наставку дискусије, учесници су оценили да је нацрт стратегије свеобухватнији у односу на претходне, али су указали на потребу додатне разраде појединих области, посебно у сектору производње млека и положаја малих произвођача.
