Влада Републике Србије усвојила је Стратегију пољопривреде и руралног развоја за период 2026–2034. године, којом су утврђени конкретни правци промене аграрне политике у наредном периоду.
Стратегија предвиђа реформу система подстицаја како би већи део јавне подршке био усмерен ка инвестицијама, модернизацији производње, иновацијама и дугорочној одрживости пољопривредних газдинстава.
Једна од важних промена биће реформа Регистра пољопривредних газдинстава, а предвиђено је и повећање учешћа и разноврсности мера развоја села у укупним подстицајима.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић истакао је да након усвајања Стратегије следи њено претварање у конкретне програме и мере.
„Не треба пољопривредницима да објашњавамо шта пише у Стратегији, већ шта ће се због ње променити. Мењаћемо систем подстицаја, Регистар пољопривредних газдинстава, јачати инвестиције и прераду, организовање произвођача и уређивати тржиште. За сваку меру мораћемо да знамо ко је спроводи, у ком року, колико кошта и какав резултат очекујемо“, рекао је Гламочић.
Стратегијом је предвиђена израда посебног Програма наводњавања и одводњавања, што је посебно значајно због све чешћих суша и нестабилних временских услова. Планирана је и примена климатски паметне пољопривреде, као и подстицаји за интегрисане ратарско-сточарске системе.
Значајне промене планиране су и у организовању произвођача. Предвиђено је успостављање произвођачких организација и формирање кровних националних удружења по гранама пољопривреде, како би произвођачи имали бољу позицију на тржишту.
Стратегија предвиђа и уређење тржишта пољопривредних производа, модернизацију пијаца и именовање омбудсмана за храну, као и примену тржишних стандарда за свеже воће и поврће, јаја и живинско месо.
„Произвођач не сме да буде најслабија карика у ланцу. Зато нам је потребно боље организовање произвођача, уређеније тржиште и више прераде. Србија треба да продаје производ веће вредности, а не само сировину“, навео је министар.
Један од приоритета биће и повезивање пољопривреде са науком и саветодавним службама. Предвиђена је интеграција пољопривредних саветодавних услуга у систем пољопривредног знања и иновација – АКИС, као и увођење програма целоживотног учења.
Посебна мера односи се на младе. Стратегијом су предвиђене стипендије за децу пољопривредних произвођача која студирају агрономију, ветерину и друге сродне науке.
Општи циљ Стратегије је обнова прехрамбеног суверенитета Србије, обезбеђивање прехрамбене сигурности становништва, повећање конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора и одрживи развој села.
Спровођење неће остати на нивоу општих циљева. Стратегија ће бити разрађена кроз Национални програм за пољопривреду, Национални програм руралног развоја и трогодишње акционе планове са конкретним активностима, носиоцима, роковима, потребним средствима и показатељима учинка. Први акциони план односиће се на период 2026–2028. године.
„Сада следи тежи део посла. Сваки циљ мора да добије меру, рок, новац и мерљив резултат. По томе ћемо мерити успех ове Стратегије“, поручио је Гламочић.
