Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић посетио је општину Сечањ, где је обишао два велика породична газдинства – породицу Хецеи у Бусењу и газдинство Ненада Марковића у Јарковцу. Посета је организована ради разговора са пољопривредницима о актуелним изазовима у производњи, мерама подршке државе и планираним улагањима у наредној години.
Породично газдинство Хецеи у Бусењу предаје 2.100 литара млека дневно и има око 220 грла крупне стоке. Породица се деценијама бави млекарством и ратарством, а последњих година значајно је уложила у модернизацију производње, укључујући два робота за мужу. Домаћин је истакао да су „роботи подигли производњу млека за 15–20 одсто и омогућили да породични посао функционише ефикасније“, додајући да се пет чланова породице свакодневно брине о производњи, уз 450 хектара земље у обради.
Министар Гламочић је нагласио да је ово један од примера како Србија треба да изгледа — спој ратарства и сточарства, традиције и модерне технологије. Подсетио је да је држава у последњих неколико година значајно повећала улагања у пољопривреду. Тако је и у општину Сечањ само 2024. године стигло 800 милиона динара подстицаја, док је три године раније износ био свега 110 милиона.
“Буџет за пољопривреду за наредну годину износи скоро 150 милијарди динара, од чега је 116 милијарди намењено директним подстицајима. То је више од 54 одсто свих субвенција које држава Србија исплаћује укупно. Нема развијене државе без јаке пољопривреде и зато настављамо да улажемо у њен развој”, поручио је Гламочић.
Министар Гламочић је у Сечњу обишао и газдинство Ненада Марковића у Јарковцу, који се бави ратарством. Марковић је министру представио механизацију набављену уз подршку Министарства, укључујући трактор и жетелицу купљене уз каматно субвенционисане кредите.
Он је нагласио да „без подршке државе производња последњих година, обележених сушом и климатским екстремима, не би могла да опстане“. Навео је и да је због суше променио структуру сетве, прелазећи на културе отпорније на климатске ризике као што су шећерна репа и уљана репица. Посебно је истакао значај подстицаја за гориво, семена и минерално ђубриво.
Министар Гламочић је поновио да ће 2026. године бити враћена средства за набавку робота и најсавременије технике, јер је недостатак радне снаге један од највећих изазова са којима се Србија суочава.
„Све што држава издваја за подстицаје мораће да буде уложено у производњу, механизацију, опрему, репроматеријал. То је наш заједнички интерес – да сваки динар оде у јачање производње“, поручио је министар.
Он је нагласио и да ће средства за развој села бити удвостручена, са шест на више од дванаест милијарди динара, како би се подстакла модернизација и интензивирање производње. Гламочић је истакао да је „породица кичма српске пољопривреде“, додајући да је био импресиониран што се у оба домаћинства „пољопривреда преноси генерацијама — од деде до унука“.
Сарадња државе и пољопривредника кључна је за стабилну и модерну производњу. “Улагања у механизацију, роботизацију, млекарство и ратарство, као и повећање буџета и подстицаја, створили су основу да се пољопривредницима омогући сигурнија и предвидљивија производња у годинама које долазе”, навео је министар.
